Većina (60 procenata) ispitanika nije do kraja sprovela procenjivanje troškova u slučaju prekida u radu cloud infrastrukture i efekata na njihovo poslovanje, pokazalo je novo istraživanje kompanije Veritas Technologies, vodeće u domenu upravljanja podacima u multi-cloud okruženjima.
Studija pod imenom “Istina u oblaku”, naručena od strane kompanije Veritas i sprovedena od strane istraživačke kompanije Vanson Bourne, uzela je u obzir 1.200 svetskih donosilaca poslovnih i IT odluka. Otkrila je da gotovo svi (99 procenata) donosioci odluka u vezi s IT-ijem nameravaju da prebace svoje sisteme na cloud infrastrukturu u narednih 12 do 24 meseca. Više od četvrtine (27 procenata) takođe očekuje da poveri drugima brigu o IT infrastrukturi i svoje servere potpuno preseli u domen “oblaka”.
I kako se selidba na cloud infrastrukturu dalje ubrzava, izuzetno je važno da korisnici razumeju načine na koji prekidi u radu cloud infrastrukture utiču na njihovo poslovanje. Više od jedne trećine ispitanika (36 procenata) očekuje prekide u radu cloud infrastrukture na nivou do 15 minuta ukupne nedostupnosti tokom jednog meseca, ali stvarnost se pokazala drugačijom od očekivanja – skoro jedna trećina njih (31 procenat) je doživela prekide u radu koji su više nego duplo duži (31 minut ili više).
Čija je odgovornost za slučaj prekida u dostupnosti cloud-a?
Više od polovine (59 procenata) ispitanika ubeđeno je u to da je briga o prekidima u radu cloud infrastrukture prevashodno na dobavljačima usluga računarstva u “oblaku”. Čak 83% ispitanika takođe živi u ubeđenju da je cloud provajder odgovoran za to da se njihovi radni zadaci (workload) i podaci u oblaku štite od prekida rada cloud infrastrukture.
Istina, cloud servis provajderi imaju SLA ugovore koji se listom odnose na sloj infrastrukture i na odgovornost za ponovno pokretanje infrastrukture u slučaju prekida rada.
Međutim, tu su i druga ključna pitanja koja bi korisnici trebalo da imaju u vidu, a prevazilaze prekid na nivou infrastrukture, kao što je ponovno puštanje u rad kompanijinih aplikacija kad infrastruktura “proradi”. Zavisno od stepena složenosti aplikacija, međuzavisnosti tokom restartvovanja i količine podataka izgubljenih zbog prekida u radu cloud-a, realno vreme oporavka aplikacija može biti znatno veće u poređenju sa vremenom ponovnog uspostavljanja cloud-a. Organizacija bi mogla da alternativno donese odluku da bude proaktivnija i koristi failover aplikacije koje se izvršavaju na serverima unutar kompanije, ili na sasvim drugom cloud-u. Ovo bi bila primarno odgovornost same organizacije, a ne provajdera Cloud usluga.
Pomenuti rizici se međutim mogu svesti na najmanju moguću meru donošenjem i primenom odgovarajućih strategija za otpornost poslovanja, među kojima se nalaze i Veritasove, u potpunosti posvećene multi-cloud pristupu.