Najveći deo novih agrotehničkih usluga zamišljen je kao podrška konceptu „precizne poljoprivrede“, od prikupljanja najvažnijih podataka o vremenu, stanju zemljišta, useva i kretanju štetočina, do programa koji omogućavaju plansku proizvodnju. Ako se doskorašnje minimalno prisustvo informacionih tehnologija u domaćem agraru pravdalo slabim ekonomskim pokazateljima u ruralnim sredinama, pojava domaćih kompanija i institucija koje su počele da razvijaju sopstvena rešenja trebalo bi, posledično, da dovede do jeftinije i obimnije primene takvih rešenja u poljoprivredi. Praksa, međutim, pokazuje da je odgovarajuća obuka poljoprivrednika za primenu novih tehnologija važnija od novca.
Tržište sezonskih poljoprivrednih usluga veoma je živo u Srbiji, sa cenovnicima koji se neznatno razlikuju po regionima i poljoprivrednim zadrugama, kako se ide od severa ka jugu zemlje. Cene ovih usluga istaknute u evrima već godinama mogu lako da se pronađu i to ne samo u klasičnim oglasima, već i na onlajn forumima posvećenim poljoprivredi, što pokazuje da domaći zemljoradnici i stočari ipak prepoznaju značaj modernih tehnologija i umrežavanja, iako za njih važi predrasuda da su, većinom, neskloni upotrebi interneta.
Od prepoznavanja značaja do intenzivnije primene, međutim, ne stoji znak jednakosti, pa ponuđači usluga u agraru i njihovi korisnici, koji se i dalje čvrsto drže tradicionalnih načina komunikacije, sužavaju svoje poslovne mogućnosti uporedo sa rastom elektronskih berzi usluga. Naime, danas je, uz samo nekoliko klikova mišem, moguće jednostavno pronaći najpovoljnijeg ponuđača usluga za radove u polju, ili onoga koji je dobio najbolje ocene. S druge strane, vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, da bi koliko-toliko ravnopravno učestvovali u trci sa evropskim zemljoradnicima, moraju da se okrenu većoj primeni informacionih tehnologija, čije mogućnosti sežu mnogo dalje od pukog oglašavanja.
Njihov najveći doprinos agraru je prikupljanje pravovremenih informacija o lokalnim meteorološkim uslovima, podacima o tlu i stanju useva, kretanju i vrsti štetočina, i upotreba analitičkih programa na osnovu kojih se kasnije planira navodnjavanje, prskanje pesticidima i obavljanje poljskih radova. U pitanju je primena odgovarajućih praktičnih rešenja, zasnovanih na statističkim podacima koji se obezbeđuju u realnom vremenu. U suštini, najveći deo novostvorenih agrotehničkih usluga zamišljen je po principima ovakvog pristupa poljoprivrednoj proizvodnji, odnosno prema konceptu mnogo „preciznije“ poljoprivrede.
Razvoj domaćih rešenja
U medijima i komorskim organizacijama u Srbiji, godinama se ističe potencijal domaće poljoprivrede, koja čak i u situaciji usitnjenih gazdinstava i uglavnom zastarele mehanizacije beleži oko 12 odsto bruto društvenog proizvoda. Stručnjaci smatraju da bi jedan od zamajaca u boljem korišćenju tog potencijala bila veća primena inovativnih usluga, koja prethodno zahteva sveobuhvatnu edukaciju učesnika u našem poljoprivrednom sektoru.
Ako se doskorašnje minimalno prisustvo informacionih tehnologija u domaćem agraru pravdalo slabim ekonomskim pokazateljima u ruralnim sredinama, pojava domaćih kompanija i institucija koje su počele da razvijaju sopstvena rešenja trebalo bi, posledično, da dovede do jeftinije i obimnije primene takvih rešenja u poljoprivredi.
Krajem prošle godine, Ekonomski institut i Društvo agrarnih ekonomista Srbije organizovali su stručni forum „Hrana za Evropu“, na kojem su predstavljeni domaći razvojni projekti koji bi mogli da utiču na promenu slike srpskog agrara. Jedan od njih je i projekat „Agremo“ kompanije Logit Solutions, koji podrazumeva upotrebu dronova i analitičkih softvera u praćenju i održavanju zasada. Vladan Dabović, direktor prodaje u Logit Solutions-u, tom prilikom je istakao da je njegovo preduzeće prodalo oko tri hiljade pomenutih proizvoda u inostranstvu – ali nijedan u Srbiji.
„Domaći poljoprivredni proizvođači koji su bolje situirani već u određenoj meri primenjuju moderne tehnologije u svojoj proizvodnji, poput gps navigacije ili profesionalnih softvera. S druge strane, cilj nam je da tehnološku dobrobit približimo svim poljoprivrednim proizvođačima koji nameravaju da budu konkurentni svojim kolegama iz EU, a pritom da primenimo, gde god je to moguće, znanje i uređaje koje su napravili naši ljudi. Želimo da ih učinimo dostupnim i najmanjim proizvođačima, u finansijskom i edukativnom smislu, jer jedino na taj način može da raste celokupna poljoprivreda“, objašnjava za „Biznis & Finansije“ direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede i predsednik upravnog odbora Društva agrarnih ekonomista Srbije, prof. dr Jonel Subić.
Prema njegovim rečima, Institut za ekonomiku poljoprivrede ostvaruje uspešnu saradnju sa Centrom za robotiku pri Institutu Mihajlo Pupin, sa kojim radi na primeni mobilnog robotizovanog solarnog generatora za poljoprivredne potrebe. Osim što je u pitanju inovativan proizvod koji koristi pametne tehnologije, on svojim karakteristikama zadovoljava koncept održivog razvoja jer koristi čiste izvore energije i omogućava dugotrajno korišćenje. Iako cena ovog uređaja od 14.000 evra deluje na prvi pogled kao veliko početno ulaganje, rok za njegovu punu upotrebu je čak dvadeset godina, tokom kojih višestruko otplaćuje svoju vrednost. Imajući u vidu da bi njegovo korišćenje bilo od posebne važnosti za mala gazdinstva, koja s druge strane imaju slabu platežnu moć, vojvođanski Sekretarijat za poljoprivredu obezbeđuje povraćaj dela uloženih sredstava.
Obrazovanje bitnije od novca
Jedan robotizovan solarni generator u ovom trenutku instaliran je u Belegišu, kod Stare Pazove, i u potpunosti je preuzeo ulogu dizel agregata koji je ranije korišćen radi napajanja sistema za navodnjavanje. Pritom, komandni centar uređaja, koji vrši optimizaciju upotrebe energije i distribucije vode na polju, po sistemu kap po kap ili raspršivanjem, može i da preusmerava vodu tamo gde je potrebno, kao i da se poveže sa malim meteorološkim stanicama na terenu. „Ovaj uređaj, osim što zamenjuje agregate za navodnjavanje, može da se koristi i kod plastenika koji imaju duplu foliju. Stručnjaci Instituta za ekonomiku poljoprivrede svakodnevno prate rad generatora kako bi tačno utvrdili njegovu ekonomsku efikasnost. Istovremeno, Institut Mihajlo Pupin razvija i mobilni vetrogenerator, snage 500W, koji će moći da se koristi za iste potrebe“, naglašava naš sagovornik.
Testiranje solarnog generatora kod malih proizvođača pomoglo je Ministarstvo poljoprivrede, a Institut za ekonomiku poljoprivrede nedavno se prijavio na novi konkurs koji je raspisao UNDP, za terensko proveravanje uspešnosti automatskog ubrizgavanja vode i praćenja rasta useva. „Pokušavamo da iskoristimo sve raspoložive resurse, kako bismo ubrzali istraživanja i približili nove tehnologije mogućim korisnicima. U realizaciji tog cilja, još važnije od finansijske podrške je organizovanje odgovarajućeg načina stručne obuke za zemljoradnike, odnosno pristup koji neće izazvati odbojnost prema usvajanju novih tehnoloških znanja. U dosadašnjoj praksi pokazalo se da je najbolje kada se ’nastavni deo’ naše saradnje odvija na terenu, jer se tada najbolje vidi kako se primenjuju nove tehnologije i kakvi se rezultati dobijaju zahvaljujući njihovoj uptrebi“, zaključuje prof. dr Jonel Subić.