Mada su trgovinske i investicione veze između Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) ojačale tokom protekle decenije, rast nije dostigao najavljene vrednosti i nije ispunio očekivanja nekih država.
Godine 2016. najveći uvoznik kineske robe u CIE bila je Poljska, sa obimom uvoza od 13,6 milijardi EUR (7,8% poljskog uvoza, 3,2% njenog BDP-a). Sa druge strane, izvoz iz regiona CIE u Kinu prilično je stabilan tokom protekle dve decenije. Najveći izvoznik u Kinu je Mađarska, sa obimom izvoza od 3,1 milijardu EUR, što odgovara 3,1% ukupnog izvoza Mađarske i 2,7% njenog BDP-a. Iako je obim trgovine u porastu proteklih godina, zemlje CIE i dalje su manji izvozni partner Kine; ukupni obim kineskog izvoza u region iznosi 3,2% BDP-a regiona, dok izvoz CIE iznosi samo 1,1% BDP-a.
Kinesko prisustvo u regionu nije samo usredsređeno na trgovinske odnose. Kina je u poslednje vreme u potrazi za investicionim mogućnostima u regionu, o čemu svedoči porast vrednosti kineskih transakcija. U proteklih deset godina, vrednost građevinskih projekata sufinansiranih sa Kinom iznosila je 8,2 milijarde EUR (0,7% BDP-a regiona u 2017. godini), pri čemu se skoro 90% toga realizuje u Srbiji, Mađarskoj i Rumuniji. Ovi projekti su uglavnom usredsređeni na sektore transporta, energetike i tehnologije. Tako, na primer, u Mađarskoj kineske kompanije posluju u sektoru IKT (Huawei, Lenovo, ZTE, Comlink), ali su takođe aktivne i u sektoru solarnih panela ili obezbeđuju tehnologiju rasvete. U Slovačkoj, kinesko prisustvo fokusira se na sektor IKT (Huawei, Lenovo), kao i na automobilsku industriju (SaarGummi, ZVL Auto). Pored toga, Slovačka bi trebalo da se razmatra kao destinacija za kineska postrojenja za proizvodnju električnih automobila (Zhi Dou) ili guma (Linglong). Iako je zabeležen rast investicija u regionu, kineske kompanije ne spadaju u 20 najvećih kompanija u prerađivačkoj delatnosti. Međutim, među njima se nalaze dve južnokorejske kompanije sa ukupnim prihodom od 9,6 milijardi EUR u 2017. godini (Kia Motors u Slovačkoj, Hyundai Motors u Češkoj Republici). Ipak, kineske investicije su uglavnom akvizicije, a ne „greenfield“ projekti.
Na kraju 2017. godine, kineski premijer najavio je da Kina namerava da investira dodatne 2,4 milijarde EUR u već postojeći fond od 8,9 milijardi EUR. Ovo obaveštenje je ponovo pokrenulo diskusiju o tenzijama između EU, CIE i Kine. EU je uglavnom zabrinuta zbog geopolitičkog uticaja kojeg bi te investicije mogle da nose sa sobom, naročito u regionu u kojem je evroskepticizam nedavno u porastu. Pored toga, mehanizmi kineskog finansiranja ne moraju da budu najatraktivniji način finansiranja za zemlje EU-CIE koje imaju pristup kohezionim EU fondovima. Najveća prednost korišćenja EU fondova jeste da se oni evidentiraju kao transferi, a ne kao obaveze i ne moraju da se otplaćuju. Međutim, mada kinesko finansiranje zemljama EUCIE možda ne deluje atraktivno, ono je znatno značajnije na Zapadnom Balkanu, koji ima tek ograničen pristup bespovratnim sredstvima EU. Pored toga, glavna mana kineskog finansiranja jeste zahtev da se koriste konkretni kineski izvođači radova umesto lokalnih.
Inicijative koje za cilj imaju produbljivanje integracije Kine i CIE sa sobom nose rizik Kinesku inicijativu „Pojas i put“ predstavio je kineski predsednik 2013. godine. Radi se o razvojnoj kampanji koja pruža okvir za dublje integrisanje zemlje u svetsku privredu. Moderna kineska adaptacija starog Puta svile ima za cilj da oživi ove rute putem mreže železničkih veza, luka, cevovoda i autoputeva. Ova inicijativa se sastoji iz dva privredna koridora: Ekonomskog pojasa puta svile (Pojasa) i Pomorskog puta svile iz 21. veka (Puta), koji obuhvataju oko 65 zemalja u Aziji, Evropi i Africi. Glavni cilj inicijative jeste pospešivanje trgovine i stimulisanje privrednog rasta širom Azije i van nje. Važan deo inicijative koji je od posebnog značaja za CIE jeste inicijativa „16+1“, koja okuplja 16 zemalja regiona CIE (11 su članice EU i 5 zemlje Balkana).
Kina region CIE vidi kao vrata Evrope i želi da poveća svoj politički i ekonomski uticaj u Evropi. Inicijativa se uglavnom fokusira na velike investicije u infrastrukturu poput planirane brze pruge između Beograda i Budimpešte. Uprkos činjenici da je „16+1“ predstavljena kao isključivo investiciona inicijativa, ona podrazumeva intenzivan politički angažman. To EU smatra pretnjom ukoliko kineske investicije unesu razdor između država koje su unutar ili izvan „16+1“. Unutar Evropske unije, čini se da se Mađarska izdvaja kao zemlja koja pruža najjaču zvaničnu podršku planovima Kine.