Cena nafte već mesecima neprestano raste, a trenutno se nalazi na najvišem nivou u poslednje tri i po godine. U trenutku pisanja teksta, barel nafte na platformama Admiral Marketsa vredi 77,10$, što je 15% iznad nivoa s početka godine i čak 44% iznad nivoa na kojem je cena bila prošle godine na isti dan.
Zašto cena raste?
Nekoliko je razloga naglog rasta cene nafte. Verovatno je najvažniji razlog srednjoročnog trenda rasta odluka OPEC-a da se proizvodnja nafte smanji i stvori veštačka nestašica na svetskom tržištu. U takvoj situaciji nužno dolazi do rasta cene crnog zlata, što je u interesu zemalja koje izvoze naftu. Niske cene nafte su nekoliko godina unazad dovele do velikih finansijskih problema u zemljama čiji državni budžeti zavise od njene prodaje, a sada OPEC otvoreno radi na dizanju cene nafte kako bi se prihodi zemalja članica povećali.
Dodatan razlog rasta cene nafte, koji je najviše doprineo rastu cene poslednjih nekoliko nedelja, je Trumpova odluka o vraćanju sankcija Iranu. Iako Iran proizvodi samo 4% svetske nafte, investitori i špekulanti na finansijskim tržištima se boje da bi novonastale napetosti mogle ugroziti stabilno snabdevanje Zapada bliskoistočnom naftom, stoga su odmah počeli da kupuju naftu dok se još može dobiti po prihvatljivo visokoj ceni.
Koje će biti posledice rasta cene nafte?
Budući da je nafta još uvek najvažniji svetski energent, rast cene će se osetiti u svim privrednim granama. Npr. doći će do porasta troškova prevoza robe, što će dovesti do rasta maloprodajnih cena na robu široke potrošnje. To znači da će zbog rasta cene nafte doći do rasta stope inflacije.
S obzirom na to da je glavni zadatak svake centralne banke kontrolisanje stope inflacije, mnoge od njih će morati da se bore protiv previsoke inflacije, a to se najčešće radi dizanjem kamatnih stopa. Investitori na finansijskim tržištima su u trenutne kurseve valuta već ukalkulisali još nekoliko dizanja kamatnih stopa u SAD, ali još uvek nisu svoje portfelje prilagodili rastu kamatnih stopa u ostalim razvijenim zemljama. S obzirom da je stopa inflacije u Britaniji već sada iznad idealnog nivoa od 2%, verovatno će upravo britanska centralna banka biti prva koja će u Evropi dići kamatne stope. To je prošle nedelje potvrdio Mark Carney, guverner britanske centralne banke. Izjavio je da ukoliko ne bude neplaniranih šokova za ekonomiju, realno je očekivati iduće dizanje kamatnih stopa tokom 2018. godine.
Ako se takvi planovi ostvare, britanska funta bi mogla do kraja godine ojačati i u odnosu na američki dolar i na evro, jer Evropska centralna banka nema u planu još uvek ništa da preduzme u vezi sa inflacijom.
Još jedna eventualna posledica je rast cene zlata. Naime, zlato ima tendenciju rasta u krizama kada pada poverenje u finansijske i državne institucije, te u periodima visoke inflacije, kada novac ubrzano gubi na vrednosti. Ako kritična masa učesnika na finansijskim tržištima zaključi da će rast cene nafte dovesti do iznadprosečnih stopa inflacije koju centralne banke neće uspeti da obuzdaju, moguće je da će doći do rasta interesa za ulaganje u zlato. Pri tome je realno za očekivati porast cene žutog plemenitog metala od barem nekoliko odsto u idućim mesecima.
Josip Kokanović, mag. oec.
Admiral Markets
Napomena: Gore navedene prognoze su isključivo mišljenje autora i nisu investicioni savet. Svaka odluka o kupovini ili prodaji pojedinih finansijskih instrumenata mora biti isključivo Vaša, a analize Admiral Marketsa iskoristite samo za informisanje i edukovanje o finansijskim tržištima.