U teoriji moguće, ali u praksi komplikovano, skupo i zahteva mnoštvo „papirologije“, ovako bi se u najkraćem mogla objasniti procedura ugradnje individualnog vodomera za stanove u zgradama. Istraživanje Kamatice pokazalo je da čak i to zavisi od grada do grada.
Tako na primer, u Beogradu i Subotici ovo je moguće, dok su nam u Javnom komunalnom preduzeću „Vodovod i kanalizacija“ iz Novog Sada, objasnili da u njihovom gradu nije moguće da svaki stan u zgradi ima svoj vodomer, jer ne postoje tehnički uslovi da se to izvede.
Vlasnici stanova u Beogradu nezadovoljni visinom računa za vodu koji plaćaju, zahtev za ugradnju individualnog vodomera mogu podneti JKP „ Beogradski vodovod i kanalizacija“, ali je za početak bilo čega potrebno obezbediti saglasnost svih vlasnika stanova u zgradi. A zatim, treba dostaviti i prateća dokumenta o statusu objekta i vlasništvu, kao što su list nepokretnosti, kopija plana parcele sa ucrtanim objektom ukoliko je objekat izgrađen sa građevinskom dozvolom, a uverenje o postupku ozakonjenja i geodetski snimak objekta ukoliko je objekat izgrađen bez odobrenja za izgradnju.
Osim toga, potrebno je napraviti i glavni projekat instalacija vodovoda.
„Individualni vodomer je samo dopunsko sredstvo za merenje utroška vode, pored glavnog vodomera na priključku, koji deli nadležnost u održavanju instalacija vodovoda između korisnika i našeg preduzeća. Ugrađuje se na internoj instalaciji, iza glavnog vodomera na postojećem priključku, zajedničkoj za sve korisnike koji se sa nje snabdevaju“, objasnili su u JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“. Koliko bi cela procedura mogla da košta zavisi od površine stambenog prostora, ali i prečnika individualnog vodomera.
„U praksi, individualni vodomer je uobičajen način obračuna vode za lokale koji se nalaze u okviru stambenih zgrada ili tržnih centara. Kada su u pitanju stanovi, takav pristup je dosta komplikovan. Uglavnom se u stanovima nalazi više vertikalnih cevi za koje bi bilo potrebno više vodomera, a vodomeri bi morali da budu locirani na različitim spratovima i to van stambenog prostora“, kažu u beogradskom vodovodu.
I potrošačima u Subotici potrebna je saglasnost svih komšija ukoliko žele individualni vodomer. To važi za stare zgrade, u kojima je broj onih stanova koji imaju svoje vodomere minimalan. Sa druge strane, u novoizgrađenim zgradama, koje snabdevaju vodom preko zajedničkog, glavnog, obavezna je ugradnja individualnog vodomera.
„Zahtev za ugradnju individualnog vodomera podnosi se kod nas i besplatno je. Zatim, mi imamo rok od 15 dana da odlučimo o podnetom zahtevu. Naravno, potrebno je priložiti i prateće dokumente,
kao što su projekat unutrašnjih instalacija, pisana saglasnost stanara…
Sve troškove oko održavanja, popravke i zakonske zamene individualnog vodomera snosi korisnik“, kažu u JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Subotice.
Kako kažu u vodovodima, prosečna mesečna potrošnja po članu domaćinstva je pet kubnih litara vode. Praksa je pokazala da veliki broj domaćinstava dobija račun za veću potrošnju. Najčešći razlozi za uvećane račune u zgradama jesu neprijavljeni stanari i havarije na unutrašnjim instalacijama, tvrde u preduzećima koja upravljaju vodama i dodaju da je pronalaženje kvara na tim instalacijama obaveza stanara.
Ukoliko, na primer, posedujete stan u Beogradu do 100 kvadrata potrebno je da izdvojite novac za taksu za izdavanje uslova koja iznosi oko 12.500,
taksu za saglasnost od 5.200 dinara i taksu za ugradnju horizontalnog individualnog vodomera prečnika 15 milimetara, a ona iznosi oko 17.000 dinara.
Izvor: Kamatica