Srbija je tokom poslednjih pet godina dobila 53 školovana privatna detektiva, od kojih je 40 dobilo i licencu za obavljanje ove vrste zanata. Dozvolu za rad dobilo je i 16 privatnih kompanija koje su prve zaokružile proces registracije za detektivski posao.
Privatni detektivi sa državnom „diplomom“ rezultat su primene novih propisa koji su u Srbiji prvi put celovito uredili ovu vrstu usluga. Zakon o detektivskoj delatnosti u punoj meri stupio je na snagu 2014. godine, od kada i datira obaveza „agenata“ da polažu stručne ispite i dobijaju državne licence.
U Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje je zaduženo za licenciranje i nadzor pružanja detektivskih i usluga privatnog obezbeđenja u celini, napominju da je kroz tri ciklusa obuke prošlo 32 detektiva.
– Obuka po zakonu nije obavezna za sve koji su do stupanja 2014. imali najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima detektivske delatnosti, kao ni za osobe koje su radile srodne poslove u policiji, sudovima, tužilaštvima… Polaganje stručnog ispita ne podrazumeva i licencu za rad, već se ona izdaje na poseban zahtev – objašnjavaju u MUP-u za Novosti.
Iako su detektivi slobodno radili još u Kraljevini Jugoslaviji, tek je Zakon o detektivskoj delatnosti uveo red u ovaj sektor. Predviđeno je polaganje ispita, licenciranje, kao i način kontrole i provere rada.
Dragan Trivan, predsednik Grupacije detektivskih agencija u Privrednoj komori Srbije i osnivač i vlasnik kompanije Protecta – jedne od prve dve licencirane detektivske agencije u Srbiji – kaže da je broj firmi i detektiva u našoj zemlji – očekivan.
– U Crnoj Gori, Makedoniji i BiH broj detektiva je simboličan, a u odnosu na Srbiju, u regionu više ih ima samo u Hrvatskoj – navodi Trivan.
– Zakon je napravio veliki pomak u uređenju ove oblasti. Postoje, međutim, mnoge nejasnoće i dileme koje je potrebno što pre rešiti.
Trivan ukazuje da u praksi najviše problema stvara neusklađenost zakona koji reguliše ovu oblast za propisima o zaštiti podataka o ličnosti. Šturo su regulisane oblasti detektivskog rada, kao i ovlašćenja i načina pribavljanja podataka.
– Sve ovo trebalo bi rešiti u procesu izmena i dopuna zakona. Slovenci su svoj zakon, primera radi, za svega nekoliko godina menjali četiri puta dok nisu potpuno uredili ovu oblast – napominje naš sagovornik.
Detektivi u Srbiji najčešće rade na prikupljanju podataka o nestalim osobama, a tragaju i za osobama koje izbegavaju krivičnu odgovornost. U opisu njihovog posla je i istraživanje maloletničke delinkvencije i prevara iz domena osiguranja. Privatni detektivi rade i na slučajevima oštećenja imovine, anonimnih pretnji, zaštite intelektualne svojine, kao i prikupljanja podataka o uspešnosti poslovanja kompanija.
Rad privatnih detektivskih firmi kontrolišu službenici Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su za pet godina izvršili 13 nadzora nad radom pravnih lica po Zakonu o detektivskoj delatnosti. Zbog zabeleženih nepravilnosti, protiv pet firmi podnet je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Uslov čista prošlost
Licenca koju MUP izdaje detektivima važi pet godina, a ovim poslom u Srbiji mogu da se bave samo domaći državljani. Pored polaganja stručnog ispita za detektivski posao, oni moraju da ispune i niz drugih uslova. Detektiv mora da poseduje višu ili visoku stručnu spremu, kao i dokazanu psihofizičku sposobnost za ovaj posao. Potrebna je i čista prošlost, jer svi kandidati za licence podležu bezbednosnoj proveri. Korišćenje vatrenog oružja regulisano je Zakonom o oružju i municiji, a pre licenciranja svi kandidati prolaze obaveznu obuku u MUP-u.
Program obuke
Kandidati za detektive tokom obavezne obuke koju sprovodi MUP Srbije, osim detektivskog rada savlađuju i različitu pravnu i kriminalističku materiju. Program obuke obuhvata elemente upravnog postupka, kancelarijsko poslovanje, osnove države i državne uprave, kao i policijskih poslova. Važan segment čine metode prikupljanja podataka kao i čuvanje, raspolaganje i obrada stečenih informacija.
Izvor: Novosti, eKapija