Dok navijači širom sveta još uvek rekapituliraju utiske sa tek završenog Svetskog prvenstva u fudbalu, „tokenmanija“ koja je prošle godine zahvatila planetu izgleda da tek počinje da se zahuktava na terenu najvažnije sporedne stvari na svetu. Od sportskog klađenja u bitkoinima, preko transfera igrača, pa do lansiranja novih kriptovaluta koje promovišu neki od najpoznatijih fudbalera i klubova na svetu – kriptovalute su unele dodatnu zbrku u potencijalno ogromno tržište, u kome su već isprepletane neusaglašene regulative, interesi velikih sponzora, i menadžeri povezani sa podzemljem. Za sada niko ne zna šta radi, ali se zato svi nadaju profitu.
Startap kompanije koje se bave kriptovalutama od samog začetka ove specifične oblasti angažuju poznate ličnosti za marketinšku promociju, a u godini Svetskog prvenstva u fudbalu posebno su se fokusirale na fudbalere. Razlog je sasvim očigledan – fudbal igra i rado gleda preko četiri milijarde ljudi, a najpoznatiji fudbaleri na društvenim mrežama privlače i po nekoliko miliona sledbenika.
Hamez Rodriges, popularni kolumbijski fudbaler koji igra u minhenskom Bajernu „na pozajmicu“ iz Real Madrida, najbolji je pokazatelj uspešnosti ovakve strategije. U prvih dvanaest sekundi od puštanja u promet njegove kriptovalute JR10, kreirane i distribuirane u saradnji sa kineskom kompanijom SelfSell, njena onlajn prodaja dostigla je vrednost od oko pola miliona američkih dolara. Reagujući na ovu vest, u redakciji britanskog magazina „Wired“ predvideli su buduću poplavu fudbalskih kriptovaluta utrkujući se u smišljanju njihovih zvučnih imena, a među predlozima su se izdvojili BitKejn, Kointinjo ili (Kristijano) Ronaldoken – mogućnosti su, praktično, beskonačne. S druge strane, pravo pitanje je koje su prave mogućnosti njihove upotrebe.
Tokenizacija fudbalera
Vodeći se primerom blokčejn projekta po imenu EOS, koji je proletos prikupio gotovo četiri milijarde dolara od investitora pre nego što je uopšte lansirao istoimenu valutu, to jest bez ikakvih naznaka da će se to ulaganje isplatiti, u Wired-u smatraju da tržište fudbalskih kriptovaluta može jedino da bude još lukrativnije, obzirom da one ni ne moraju da obezbeđuju povraćaj uloženih sredstava. Jednostavno, gomila navijača želeće da ih kupi kao određenu vrstu suvenira koji će ih podsećati na omiljenog igrača. U tom slučaju, to „ništa“ barem ima emotivnu vrednost, za razliku od „ničega“ kojeg nudi EOS, maleni startap koji je, tek usput da napomenemo, registrovan na Kajmanskim ostrvima.
Ipak, pretpostavlja se da će sve buduće „fudbalske kriptovalute“ moći da se razmenjuju na takozvanim sekundarnim tržištima za „funkcionalne“ kriptovalute, poput bitkoina, a možda čak i za pravi novac. Međutim, posebno je zanimljivo u ovom slučaju da će tržišna vrednost kriptovaluta vezanih za određene fudbalere direktno zavisiti od njihovog učinka na terenu. Drugim rečima, čitav sistem ove konkretne potkategorije kriptovaluta zamišljen je kao klađenje na pojedinačne igrače, ali za razliku od uobičajenih kladionica, trgovina fudbalskim valutama odvijaće se u realnom vremenu, odnosno tokom trajanja utakmica, a ne po njihovom završetku.
Analitičari u nekoliko vodećih zapadnih medija koji se bave fenomenom kritpovaluta idu toliko daleko da predviđaju da će već u skorijoj budućnosti prenosi fudbalskih utakmica za svakog od 22 fudbalera u igri imati prikazane zasebne grafikone, koji će iz minuta u minut objavljivati promene njegove vrednosti izražene u elektronskoj valuti.
Kada smo već kod klađenja, najveće svetske onlajn kladionice još od druge polovine 2016. godine nude opciju ulaganja u bitkoinima, gde sam čin plaćanja predstavlja trenutnu konverziju aktuelne vrednosti najpoznatije kriptovalute u dolare. Postoji i nekoliko onlajn platformi koje nude opciju klađenja u drugim valutama, međutim osim relativno privlačne spoljašnjosti, one ne pružaju nikakvu garanciju u sigurnost obavljenih transakcija. Uopšteno govoreći, postojanje velikog broja ovakvih mešetarskih sajtova omogućeno je potpuno neusaglašenom međunarodnom regulativom ne samo po pitanju klađenja kriptovalutama, već i kad je u pitanju njihovo korišćenje u bilo koje druge svrhe.
Ko plaća kome, čime, i koliko?
U januaru je turski Harunustaspor postao prvi fudalski klub koji je za transfer nekog igrača platio jedan deo u bitkoinima. Prilikom potpisivanja svog ugovora, fudbaler Omar Faruk Kiroglu pozirao je fotoreporterima pokazujući na svom pametnom telefonu aplikaciju za mobilni novčanik, u koji je upravo bila legla narečena uplata u kriptovaluti. Bez obzira što je u pitanju nižerazredni klub, sa mladim i inovativnim rukovodstvom, koje je na ovaj način htelo da skrene pažnju na svoje postojanje, to je nesumnjivo bio potez koji će ohrabriti neke mnogo veće i bogatije klubove. Zamislite nepregledno globalno tržište fudbalera na kome ćete moći da trgujete virtuelnim novcem koji u trenutku može da višestruko promeni svoju vrednost, a pritom se ni poreklo tog novca ne može sa sigurnošću utvrditi! Naravno, takva situacija neće potrajati još dugo, ali će je sigurno iskoristiti mnogobrojni menadžeri koji su već navikli na lov u mutnom.
Istog meseca desio se još jedan istorijski momenat, kada je jedan od najpopularnijih klubova na svetu, legendardni londonski Arsenal potpisao prvi sponzorski ugovor sa nekom kriptovalutom u svetu sporta. U pitanju je američka CashBet valuta, čije ime neskriveno govori o njenoj primarnoj nameni – korišćenju u svrhe sportskog klađenja. Višestruki prvak engleske Premijerlige na svojim dresovima promovisao je inicijalnu ponudu koina (Initial Coin Offering – ICO), tj. CashBet-a, na svom luksuznom Emirates stadionu pred 60.000 vernih navijača. Predstavnici regulatornih tela Premijerlige, pa i Grada Londona, samo su raširili ruke u svojoj nemoći. „Ne postoji zakon koji bi mogao da spreči klubove i pojedince da promovišu inicijalne ponude kriptovaluta. Svakako nameravamo da sprovedemo detaljnu analizu sve bržeg razvoja tržišta kriptovaluta u sportu, pa ćemo na osnovu toga preduzeti i odgovarajuće mere“, zavapili su tada odgovorni iz FCA, glavnog finansijskog regulatornog tela na Ostrvu.
Nasuprot njima, rukovodioci Arsenala bili su prezadovoljni, iako detalji oko ukupnog iznosa sponzorskog ugovora nisu bili objavljeni u javnosti. CashBet je stvoren da se monetizuje kao sredstvo plaćanja u onlajn igricama za mobilne platforme, s tim da bi njegovu vrednost određivali sami ljubitelji tih igrica, a prilikom prvobitnog puštanja u promet, verovalo se, i navijači Arsenala.
Kada je CashBet zvanično lansiran, njegova početna cena iznosila je 50 američkih centi. Na kraju ICO-a distribuirano je približno 143 miliona ovih tokena u ukupnoj vrednosti od oko 40 miliona dolara, da bi početkom jula vrednost jednog CashBet koina iznosila tek 14 centi, što će reći da se ulagači uopšte nisu ovajdili. Da li su se kladili na „pogrešnog konja“ ili su se navijači pokazali manje podložnim modernim trendovima, i manje naivnim, jedino će vreme pokazati.