U Smederevu će uskoro biti instaliran prvi domaći foto-bioreaktor, sačinjen od mikroalgi koje na malom prostoru uklanjaju ugljen-dioksid iz atmosfere, a zauzvrat stvaraju kiseonik i određenu količinu biomase. Ovaj sistem, koji su razvili naučnici različitih specijalizacija u Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, predstavlja novinu koja se i u svetu tek od nedavno primenjuje. Osim što rešava probleme sve zagađenijeg vazduha, lako se instalira, održava, i ne zauzima puno prostora, a ulaganja mogu da se isplate već za oko tri godine, objašnjava Ivan Spasojević, doktor biofizike i idejni tvorac ovog projekta.
Laboratorija za mikroalge pri Odseku za nauku o živim sistemima Instituta za multidisciplinarna istraživanja u Beogradu osnovana je pre godinu dana, zahvaljujući finansiranju kroz NATO program „Nauka za mir i bezbednost“. Za kratko vreme pokazalo se da je njeno postojanje više nego opravdano, obzirom da su naučnici okupljeni oko laboratorije već dobili nagradu za inovativnost na zajedničkom konkursu Ministarstva za zaštitu životne sredine i kancelarije UNDP u Srbiji.
Inovativna ideja o kojoj je reč podrazumeva kreiranje posebnih foto-bioreaktora, koji zauzimaju relativno malo prostora i mogu biti skrojeni tako da se uklope u izgled različitih gradskih celina. U pitanju su, zapravo, svojevrsni stakleni akvarijumi u kojima se nalaze sistemi mikroalgi gde, po principu fotosinteze, sakupljaju ugljen-dioksid i oslobađaju kiseonik. „Mikroalge su mnogo efikasnije od kopnenih biljaka u stvaranju kiseonika, pa jedan ovakav sistem od oko hiljadu litara vode može da zameni dva odrasla drveta, a pritom može da se instalira za nekoliko sati umesto da se čeka dvadeset godina da drvo izraste i dostigne puni kapacitet. Pored toga što doprinosi reševanju problema sve zagađenijeg vazduha, naš sistem je zahvalan i u pogledu ekonomičnog korišćenja prostora“, objašnjava doktor biofizike Ivan Spasojević, koji predvodi ovaj projekat.
Dobra ideja se daleko čuje
Održavanje ovih zatvorenih bio-sistema je krajnje jednostavno i uglavnom zahteva samo zamenu vode i uklanjanje dela biomase koju alge proizvedu posle izvesnog vremena – najčešće nakon mesec dana, što zavisi od odabranih parametara, poput zapremine akvarijuma ili početne količine mikroalgi u njima. U periodu između dve zamene vode značajno naraste i broj mikroalgi, tako da upotrebljena voda može da se iskoristi kao kvalitetno organsko đubrivo za zalivanje zelenih površina. U toj činjenici Spasojević vidi i dodatnu vrednost celog koncepta. „Godišnja vrednost biomase stvorene na ovakav način procenjuje se na više od hiljadu evra, što znači da bi njenom redovnom upotrebom jedan instalirani sistem mogao da se isplati za oko tri godine, imajući u vidu da u ovoj fazi razvoja procenjujemo njegovu cenu na tri do četiri hiljade evra. Između ostalog, vodimo računa da krajnji proizvod ne bude preskup, kako bi kasnije lakše mogao da bude repliciran”, kaže naš sagovornik.
Međutim, za realizaciju projekta i ugradnju prvih foto-bioreaktora neophodno je prethodno rešiti određene izazove uzgoja mikroalgi u velikim otvorenim sistemima. Stoga Spasojević i njegovi saradnici planiraju studijsko putovanje u Belgiju, gde će se upoznali sa funkcionisanjem jedne farme mikroalgi, i u praksi moći da posmatraju kako se one ponašaju suočene sa realnim uslovima, kao što su reakcije na kisele kiše, gljivične infekcije, zagađeni vazduh i slične nadražaje. U sterilnim laboratorijskim uslovima ne razvijaju se problematične situacije do kojih može doći na terenu, te je stoga jako važno na vreme upoznati moguće probleme i odmah poboljšati proizvod u nastajanju.
Pošto Institut okuplja stručnjake iz različitih naučnih disiplina, u razvojnom timu nalaze se, uz biologe, i mašinci i elektrotehničari koji određuju maksimalno opterećenje pritiska vode, arhitekta koji vodi računa o estetskim i prostornim zahtevima, kao i eksperti iz nauke o materijalima koji će odabrati optimalni tip stakla. „Sve te komponente omogućavaju prilagođavanje najrazličitijim zahtevima, od noćnog rada uz dodatak veštačkog osvetljenja, pa do dizajniranja propratnog mobilijara. Vodimo računa da jasno promovišemo ekološke vrednosti jer one sve više postaju i sociološke, te samim tim i poželjne, što pokazuje i sve kvalitetniji odnos prema ekologiji u korporativnoj kulturi“, objašnjava Spasojević.
Mogućnosti i značaj foto-bioreaktora brzo su prepoznati kod potencijalnih naručioca. Sa Javnim preduzećem Grejanje Smederevo dogovorena je inicijalna saradnja o instalaciji sistema mikroalgi na dve lokacije u Smederevu, inače prepoznatom kao gradu u kome zagađenje vazduha predstavlja veliki problem, ponajviše zbog toplana na mazut koje se nalaze u gradskom centru. Osim toga, otvorena je i mogućnost saradnje sa Fondom za evropske poslove AP Vojvodine i sa Fondacijom “Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture”.
Puno prostora za učenje
Jedan foto-bioreaktor pre nekoliko meseci postavljen je u Parizu, dok u Švedskoj postoji cementara koja se ponosi nultom emisijom ugljen-dioksida, zahvaljujući specijalnom polju sa metalnim okvirima na koje su zakačene kese od 100 litara zapremine, sa mikroalgama koje pročišćavaju fabričke gasove. Stoga, projekat srpskih naučnika apsolutno prati pionirske korake u ovoj oblasti, što je, nažalost, u nesaglasju sa ekološkom kulturom kod većine domaćeg stanovništva.
„Mi smo, kao društvo, na nivou ekološke svesti koje su razvijene države imale pre skoro pola veka. Kod nas po nekim selima ljudi tek uče da koriste kontejnere. Koliko god to zvučalo poražavajuće, jasno je da sada takav odnos prema životnoj sredini više ne može da se toleriše i da on mora da se menja na bolje. Tome će svakako doprineti i najavaljena ulaganja u ekologiju tokom naredne decenije uz podršku Evropske unije“, uveren je Sapasojević.
On, međutim, upozorava da je vrlo bitno kako će ta sredstva biti upotrebljena, imajući u vidu da privreda u proizvodnji najviše koristi struju koja se u Srbiji uglavnom dobija eksploatacijom uglja. Ukoliko bi se takav trend nastavio, s razvojem industrije neminovno preti i značajniji porast zagađenja životne sredine, pa je potrebno usmeriti znanje i sredstva na intenzivniji razvoj obnovljivih izvora energije.
Ekonomija ekologije
Kako bi primena foto-bioreaktora što više zaživela na terenu, sledeći korak zahteva da se sa fundamentalne nauke pređe na preduzetničke veštine, odnosno da se sa dobro obrazloženim poslovnim planom konkuriše za dodatna finansijska sredstva. Iako je još dug put do potencijalnih ulagača, Ivan Spasojević je uveren u profitabilnost ove ideje, čija realizacija bi omogućila i da se deo zarade uloži u dalje opremanje laboratorije i angažovanje novih stručnjaka.