Close
/ Novi brojevi / Biznis & finansije 153: Coface lista 500 najvećih kompanija iz Centralno-istočne Evrope – Gužva na vrhu
BiF Analize Čitajte B&F online

Biznis & finansije 153: Coface lista 500 najvećih kompanija iz Centralno-istočne Evrope – Gužva na vrhu

Redakcija BIF on 14/09/2018 - 13:48 in Novi brojevi

This post has already been read 243 times!

U 2017. godini privreda Centralno-istočne Evrope (CEE) rasla je skoro dvostruko brže od privrede EU, a njena najveća preduzeća zabeležila su rast prometa od 11,8 odsto i profita od 16,2 odsto, ponajviše ona iz oblasti energetike, koja se posle rasta cene nafte ubrzano oporavlja. Prema broju rangiranih kompanija Poljska je dominirala listom COFACE CEE TOP 500, a u stopu su je sledile Mađarska i Češka. Države iz našeg regiona, bivše članice Jugoslavije, većinom su imale dobre ekonomske rezultate, sa izuzetkom Makedonije koja je stagnirala i Srbije koja je zabeležila nešto slabiji rast (1,8 odsto). Međutim, na osnovu podataka iz prve polovine 2018. sa dobrim razlogom se može očekivati da će ova godina biti još uspešnija za zemlje iz CEE regiona i da će njihove kompanije beležiti još bolje poslovne rezultate.

Periskop

8. Zašto je EU na nišanu SAD: Da li u Trampovom ludilu ima sistema?
Naizgled hirovite optužbe američkog predsjednika Trampa, posebno one koje se odnose na Njemačku i EU u cjelini, imaju sasvim racionalne ekonomske motive. Najjači američki adut nije ni gola vojna sila, niti tehnološka dominacija, već činjenica da je dolar jedina istinski globalna valuta, i ko kontroliše tu valutu, efektivno kontroliše i svijet. Sa jačanjem EU, euro je postao veća prijetnja američkim interesima od Kine i Rusije. Zato se na udaru SAD našla EU, jer bez integrisane Evropske unije nema ni eura kao ozbiljne valute, pa samim tim ni prijetnje globalnoj dominaciji dolara.

12. Borba za prevlast nad Nilom: Reka bez koje nema života
Etiopija najavljuje da će naredne godine pustiti u rad najveću hidrocentralu u Africi, čija izgradnja je uzdrmala iz temelja dominaciju Egipta nad rekom Nil, od koje zavise životi stotina miliona ljudi. Nastojanja jedne zemlje da obezbedi fizički opstanak svoje ogromne populacije suprotstavljena su nastojanjima druge zemlje da svoju, podjednako ogromnu populaciju izvuče iz siromaštva. Između dve države nalazi se Sudan koji u jednoj ruci drži postojeći ugovor sa Egiptom, a u drugoj ogromnu potencijalnu korist od etiopskog megaprojekta.

Biznis

14. Uspon i pad Viktorija grupe: Igra s dugovima
Jedna od najvećih domaćih korporativnih priča postepeno se bliži kraju. Nakon godina brzog uspona, te višegodišnje krize, Viktorija grupa će postati deo konkurentskog konglomerata, putem dogovora o preuzimanju njenih dugova. Ova kompanija, koju su banke poslednjih godina tretirale kao isuviše veliku da bi mogla da propadne, okončala je samostalni put u vrtlogu preteranog zaduživanja, prevelike zavisnosti od politike i skupih grešaka u upravljanju.

18. Kakve su perspektive stranih ulaganja u namensku industriju Srbije: Ide maca oko tebe…
Iako su novom regulativom jasnije određeni uslovi pod kojima stranci mogu da ulažu u domaću namensku industriju, oni se za sada ne utrkuju, a upućeni u ovo tržište ocenjuju da će kočnicu za veći priliv stranog kapitala predstavljati to što Srbija nije članica nijednog vojno-političkog saveza. Procene o tome da li je i u kojoj meri strani kapital potreban za dalji razvoj i modernizaciju namenske industrije su različite, ali uprkos tome preovlađuje stav da to nije samo ekonomsko, već i političko i bezbednosno pitanje i da zato država mora da zadrži kontrolu nad proizvodnjom naoružanja.

20. Pušači trče počasni krug: Gdje ima dima i profita?
Uprkos svim naporima zdravstvenih radnika tokom poslednjih tridesetak godina da proizvođače cigareta pošalju u istoriju, njihovi profiti rastu. Ipak, zbog dugoročnog trenda smanjenja pušenja duvanske kompanije nastoje da diverzifikuju svoj portfolio, a najveći potencijal vide u oblasti farmaceutike, prvenstveno u proizvodnji i prodaji različitih proizvoda namijenjenih odvikavanju od pušenja. To izgleda kao kada bi lokalni diler kokaina u istoj ulici uporedo otvorio i privatnu kliniku za liječenje od ovisnosti, da pokaže kako je svjestan problema koji predstavlja narkomanija, a da usput i nešto dodatno zaradi.

Finansije

22. Marko Marone, zamenik direktora Evropsko g investicionog fonda: Svrha kredita je presudna za uspeh
U ekonomijama koje rastu, kao što je to slučaj i u ovom regionu, potrebno je obezbediti povoljne kredite i za zrelije kompanije, koje više ulažu, ali i za one koje tek razvijaju poslovanje i neophodna im je drugačija finansijska podrška. U praksi se pokazalo da je od količine opredeljenih sredstava važnija njihova namena, „i zato se uvek postiže više sa pažljivo osmišljenim programima, usmerenim ka pravim grupama korisnika“, ističe zamenik direktora Evropskog investicionog fonda Marko Marone. On u razgovoru za B&F najavljuje veću finansijsku podršku zapošljavanju mladih i žena, kao i razvoju tržišta rizičnog kapitala u Srbiji.

24. Kako izmene u oporezivanju paušalaca mogu uticati na IT industriju: Neophodan kompromis između države, paušalaca i poslodavaca
Rasprave o tome kako će se neki od predloga za izmenu sistema paušalnog oporezivanja odraziti na IT industriju, koja je i bila neposredan povod za razmatranje mogućih unapređenja u ovoj oblasti, ukazuju da je među različitim interesima neophodno naći kompromisno rešenje koje će doneti boljitak, a ne dodatne administrativne komplikacije.

26. Perspektive širenja evrozone na Balkan: Dobili ste evrozonu, molim Vas, sačekajte
Iako se sa učlanjenjem u Evropsku uniju preuzima i obaveza prelaska na zajedničku valutu, put do članstva u evrozoni nije nimalo lak, a pitanje je i donosi li dovoljno političkih poena onima koji bi zemlju trebalo da povedu put prihvatanja evra. Bugarska, Hrvatska i Rumunija prve su u redu za članstvo u evrozoni, ali je balkanska trojka, umesto ohrabrenja za inicijativu, dobila detaljan spisak preduslova za ulazak u najprestižniji evropski klub.

Temat – Coface lista 500 najvećih kompanija iz Centralno-istočne Evrope: Gužva na vrhu

31. 500 najuspešnijih preduzeća u CEE: Džinovi i dalje rastu
Centralno-istočna Evropa je u 2017. zabeležila rast BDP-a od 4,5 odsto, a njena preduzeća su poslovala stabilnije i profitabilnije nego godinu dana ranije. U većini zemalja koje je Coface analizirao smanjena je nezaposlenost i porasle su zarade, a samim tim i privatna potrošnja. Sve ovo se odrazilo i na poslovanje 500 najvećih kompanija, koje su prošle godine imale promet od 652 milijarde evra, odnosno za čitave 72 miljarde više nego 2016. Među njima je najviše kompanija iz Poljske, Mađarske i Češke Republike, ali deset kompanija iz Srbije.

34. Sektorska analiza: Varljivi oporavak energetike
Prošle godine je sektor proizvodnje nafte i gasa dominirao na listi najuspešnijih kompanija iz Centralno-istočne Evrope, najviše zahvaljujući rastu cena energenata. No, kada se sagleda poslovanje ove industrije u proteklih nekoliko godina, uočava se konstantan pad broja naftnih i drugih energetskih preduzeća na listi. Međutim, za razliku od energetike, neke druge oblasti, kao što je trgovačka, telekomunikaciona ili IT, redovno beleže pozitivne rezultate.

36. Poslovanje u regionu Jadran/Balkan: Male, ali izdržljive ekonomije
U 2017. ukupni promet 50 najuspešnijih preduzeća iz zemalja bivše Jugoslavije iznosio je skoro 44 milijarde evra. Većina analiziranih država imala je pozitivna ekonomska kretanja, ali je tempo njihovog razvoja bio daleko od jednakog – neke su se jedva pomerile sa mrtve tačke, dok su druge beležile visoke stope rasta BDP-a. Došlo je i do smene na vrhu Coface liste zemalja sa najuspešnijim preduzećima za Jadran/ Balkan, pa je tako u 2017. Sloveniju na prvom mestu zamenila Hrvatska.

40. Poslovanje najvećih kompanija u Srbiji: Oporavak u senci rizika
Našu zemlju su na listi 500 najuspešnijih preduzeća Centralnoistočne Evrope u 2017. predstavljale tri nove kompanije. Time je broj rangiranih preduzeća narastao na 10, od kojih je, doduše samo šest zabeležilo rast profita, ali se očekuje da će njihova brojnost na listi u 2018. rasti paralelno sa oporavkom ekonomije. Ovo jesu ohrabrujuće vesti, ali još nije vreme za slavlje, kažu stručnjaci, jer Srbija, iako je poboljšala svoju poziciju na listi zemalja rizičnih za poslovanje, i dalje spada u visokorizične, što svakako nije privlačno potencijalnim inostranim investitorima, u koje se mi u velikoj meri uzdamo.

42. Tabele – Top 500 kompanija

Intervju

54. Mihajlo Đukić, Institut ekonomskih nauka: Imamo kompetentne ljude, ali ih niko ne konsultuje
Iako se u javnosti neprestano ističe da nam je za iskorak iz siromaštva potrebno više stručnjaka i naučnika, „ni oni koje imamo nisu dovoljno konsultovani prilikom donošenja važnih političkih i ekonomskih odluka“, kaže istraživač Instituta ekonomskih nauka Mihajlo Đukić, sa kojim razgovaramo o položaju društvenih nauka u vreme kada se u celom svetu favorizuju naučne oblasti koje donose brzu zaradu, ali i kako se zanemarivanje razvoja kritičkog mišljenja može odraziti na budućnost demokratije.

Skener

58. Koliko međudržavni odnosi utiču na turizam: Verujem, ne verujem…
Statistika o tome odakle dolazi najveći broj stranih turista u Srbiju pokazuje da iako međudržavni odnosi imaju značajan uticaj na turistički „barometar“, lični razlozi i ineteresovanja prilikom izbora turističke destinacije ne prate uvek prijateljske ili manje prijateljske odnose u politici i ekonomiji.

60. Iseljavanje iz najrazvijenijih država: Zašto stručnjaci napuštaju zemlje u koje svi drugi hrle?
Ma koliko to nama u Srbiji zvučalo neverovatno, nemački lekari uče švedski da bi u ovoj skandinavskoj državi potražili bolji posao, a Nemačka je u vrhu razvijenih zemalja po odlivu stručnjaka. Analitičari upozoravaju da iseljavanje viskoobrazovanih predstavlja sve veći problem i za najbogatije privrede, ali iako su motivi za emigraciju naizgled isti kao i u siromašnijim zemljama, jasne su ogromne razlike u shvatanjima šta je to „bolji život“.

Nove tehnologije

62. Električni bicikli osvajaju planetu: Dvotočkaši vredni milijarde
Globalno tržište električnih bicikala raste velikom brzinom a prognoze kažu da se takav trend neće uskoro prekinuti, zato što žitelji gradova sve više žele da poseduju „zelena“, efikasna, ali i zapreminski ekonomična prevozna sredstva. Ogromna većina proizvedenih dvotočkaša na struju odlazi u Kinu, dok se ostatak uglavnom raspoređuje na tržišta Evrope i Sjedinjenih Država. Kinezi već sada toliko masovno upotrebljavaju e-bicikle, da je njihova vožnja pre dve godine postala i zvanično zabranjena na ulicama Pekinga i nekoliko drugih gradova.

Nauka

64. Pionirski poduhvat Instituta za multidisciplinarna istraživanja: Mikroalge za spas gradskih „pluća“
U Smederevu će uskoro biti instaliran prvi domaći foto-bioreaktor, sačinjen od mikroalgi koje na malom prostoru uklanjaju ugljen-dioksid iz atmosfere, a zauzvrat stvaraju kiseonik i određenu količinu biomase. Ovaj sistem, koji su razvili naučnici različitih specijalizacija u Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, predstavlja novinu koja se i u svetu tek od nedavno primenjuje. Osim što rešava probleme sve zagađenijeg vazduha, lako se instalira, održava i ne zauzima puno prostora, a ulaganja mogu da se isplate već za oko tri godine, objašnjava Ivan Spasojević, doktor biofizike i idejni tvorac ovog projeka.

Koktel

68. Povratak odraslih knjigama iz detinjstva: Nostalgija od koje se dobro zarađuje
Koje knjige biste najradije ponovo pročitali? Ukoliko se radi o nekom klasiku dečje i omladinske književnosti ili, pak, o avanturama nekog stripjunaka koji je obeležio vaše detinjstvo, nemate razloga za zabrinutost – na planeti se nalaze milioni vaših istomišljenika koje velike izdavačke kuće, i ne samo one, sve više prepoznaju kao zahvalnu marketinšku ciljnu grupu. Utisak da su „nekada knjige bile bolje“, u ovom slučaju nije daleko od istine, obzirom da se sve više književnih kritičara i ozbiljnih medija slaže oko zaključka da današnji autori i nemaju bog zna šta kvalitetno da ponude.

70. Nestašica na tržištu gaziranih pića: Kako su zbog nedostatka ugljen dioksida Britanci ostali žedni
Ovog leta došlo je do nestašice gaziranih pića, najviše u Velikoj Britaniji, gde su redovi za ovu vrstu napitaka podsećali na opsadno stanje pred prodavnicama u Srbiji devedesetih godina, iako je njihova cena za samo mesec dana porasla za osam odsto. Nakon saznanja da je glavni uzrok smanjene proizvodnje gaziranih pića u nedostatku ugljen diokisida koji je nezaobilazan u stvaranju „osvežavajućih mehurića“, stručnjaci su bili zasuti pitanjima kako je moguće da u eri ovolike zagađenosti privreda ne može da nabavi pomenuti gas?

72. Nadmetanje muzeja na turističkom tržištu: Prošlost kao dobar posao
Neki od najuzbudljivijih muzeja na svetu nalaze se u najsiromašnjijim državama. U njihovom slučaju, veoma visoka cena ulaganja u izgradnju potrebne infrastrukture nije posledica kvalitetne kulturne politike, već isključivo želje za privlačenjem novih turista. Istovremeno, kao jedan od isplatljivijih vidova muzejskog organizovanja poslednjih godina izdvojili su se putujući muzeji, pa sada publika na različitim meridijanima može da uživa u tajnama iluzija ili otkriva skrivene mehanizme ljudskog tela. Pored njih, bogatoj listi posećenih muzeja pridružuje se sve veći broj najneobičnijih privatnih kolekcija, od kojih neke prevazilaze granicu dobrog ukusa.

Komunikacije

76. Promene u oglašavanju na društvenim mrežama u Srbiji: Originalnost postaje najbolja reklama
Facebook je i dalje najpopularnija društvena mreža u Srbiji, ali se uočava pad poverenja u oglase koji se na njemu objavljuju, kao i sve manja prijemčivost za proizvode i usluge koje preporučuju influenseri, pojedinci sa velikim brojem pratilaca na mrežama koji svoju popularnost unovčavaju kroz saradnju sa poznatim brendovima. Takav trend je naročito uočljiv među mlađom populacijom, pa će kompanije morati da pokažu mnogo više mašte u osmišljavanju sadržaja koji će svojom originalnošću privući ne samo pažnju već i pozitivne reakcije korisnika društvenih mreža, kako bi na taj način otvorile vrata i za prodaju svojih proizvoda.

Reprint

78. Šta se desilo sa Venecuelom: Hronologija jedne propasti
Poznato je da Srbija ima oko sedam miliona fudbalskih trenera koji bolje znaju kako voditi reprezentaciju od Muslina ili Krstajića, a čini se i isto toliko spoljnopolitičkih komentatora na društvenim mrežama. Tako u domaćoj javnosti preovlađuju jednostrani stavovi da je za izuzetno tešku situaciju u Venecueli kriv isključivo njen predsednik Nikolas Maduro, ili da su sve probleme isporučile SAD koje ne tolerišu neposlušne levičarske lidere u Latinskoj Americi. Istražujući medijske napise s obe strane, pokušali smo da dođemo, ako ne do potpuno objektivnih, onda bar do hronološki tačnih podataka o postepenom uništavanju ekonomije kojoj propast nije bila suđena, s obzirom da Venecuela „leži“ na najvećim zalihama nafte na svetu.

Vremeplov

80. Kad pravnici poblesave: O pravu duhova, ljubavnim pismima i šamaranju
Može li podstanar da raskine pogodbu sa stanodavcem ako u iznajmljenoj kući počnu da ga maltretiraju duhovi, da li ljubavno pismo obavezuje na brak ako je autor bio pijan dok ga je pisao, kojom jačinom muž treba da išamara ženu kad je uhvati u preljubi a šta da radi ako istim povodom žena išamara njega – samo su neke od finesa u tomovima pravnih rasprava iz pera najuglednijih nemačkih profesora, nesuđenih „preteča“ epohe romantizma.

Otisak meseca

82. Stanovište o stanovništvu
Najveća panika zbog smanjenja broja stanovnika je tamo gde su nacionalistička manijačenja najjača – u Srbiji i Hrvatskoj.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *