Ostavljanje novca sa strane važno je za dve trećine građana Srbije, a najznačajnije je starijima od 50 godina. Procenat ispitanika koji koriste štedne ili investicione proizvode viši je za četiri odsto u odnosu na 2017. godinu – prednjače štednja po viđenju, životno osiguranje i oročena štednja, kaže se u najnovijem istraživanju Erste Grupe.
Prema najnovijem istraživanju Erste Grupe o štednim navikama i stavovima građana Srbije, 48 odsto naših građana štedi, a mesečno sačuvaju u proseku 4.819 dinara. Dve trećine ispitanika je navelo da najčešće mogu da uštede od dve do šest hiljada dinara, dok osam odsto anketiranih mesečno sačuva više od 12.000 dinara. Dodatno, jedna trećina ispitanika unapred određuje fiksni iznos uštede, dok dve trećine njih fleksibilno štedi – na stranu ostavlja sredstva koja im preostanu na kraju meseca ili godine.
Dve trećine građana izjasnilo se da im je štednja prilično ili veoma važna, a najveći deo ove grupe i dalje čine stariji od 50 godina. Svojom trenutnom ušteđevinom trenutno je „vrlo zadovoljan“ svaki deseti štediša. U protekle četiri godine zadovoljstvo ušteđenom sumom raste, sa 18 odsto zadovoljnih u 2015. godini na 30 procenata ove godine.
Na listi štednih ili investicionih proizvoda prednjače štednja po viđenju, životno osiguranje i oročena štednja. Stvaranje finansijskih rezervi i odvajanje novca za hitne slučajeve i dalje su glavna motivacija za štednju. U odnosu na prošlu godinu, 17 odsto manje građana štedi za potrebe kupovine, nabavke i putovanja, a jedna petina ispitanika kao ličnu motivaciju za ostavljanje novca sa strane navodi obezbeđivanje sredstava za negu u starosti.
Ukoliko bi se na računu ispitanika iznenada našlo 30.000 dinara, njih 76 odsto bi određeni deo ove sume stavilo na svoj tekući račun u štednju po viđenju ili neki vid oročene štednje. Ispitanici bi u proseku od pomenute svote sačuvali 13.303 dinara, a svaki četvrti bi dobijeni novac u celosti odmah potrošio.
Više od 70 odsto anketiranih građana je izjavilo da je suma koju su mogli da uštede u protekle dve do tri godine viša ili ista, dok je nešto manje od četvrtine njih sačuvalo manje. Oni koji su sačuvali manje kao razlog navode niži ukupni prihod domaćinstva i manjak novca na raspolaganju, kao i veće troškove života.
Procenat građana koji su ličnu finansijsku situaciju u poslednje dve do tri godine ocenili kao poboljšanu je za sedam odsto viši nego 2017. i iznosi 21 odsto. Skoro polovina anketiranih izjavila je da im je finansijska situacija u ovom periodu ostala nepromenjena.