Našu zemlju su na listi 500 najuspešnijih preduzeća Centralno-istočne Evrope u 2017. predstavljale tri nove kompanije. Time je broj rangiranih preduzeća narastao na 10, od kojih je doduše samo šest zabeležilo rast profita, ali se očekuje da će njihova brojnost na listi u 2018. rasti paralelno sa oporavkom ekonomije. Ovo jesu ohrabrujuće vesti, ali još nije vreme za slavlje, kažu stručnjaci, jer Srbija, iako je poboljšala svoju poziciju na listi zemalja rizičnih za poslovanje, i dalje spada u visokorizične, što svakako nije privlačno potencijalnim inostranim investitorima, u koje se mi u velikoj meri uzdamo.
Posle podužeg mršavog perioda, srpska ekonomija bi u 2018. trebalo da iskusi taj više puta najavljivani početak oporavka. Ove godine bi rast BDP-a trebalo da iznosi 3,2 odsto, pre svega zahvaljujući rastu privatne i javne potrošnje, tvrde analitičari Coface-a. Podizanje zarada u javnom i privatnom sektoru, ali i penzija za pet odsto, trebalo bi da se odrazi na veću potražnju za robom i uslugama, a samim tim i na poslovanje preduzeća na teritoriji Srbije.
Dodatni podsticaj potrošnji pružiće i pad nezaposlenosti koja bi, prema najavama zvaničnika, ove godine trebalo da se spusti ispod 12 odsto. Repubički zavod za statistiku je objavio da je zaposlenost trenutno na rekordnom nivou – iznosi 48,6 odsto od ukupne populacije. Ekonomisti međutim nisu saglasni oko uticaja zaposlenosti na rast ekonomije. Oni koji sumnjaju u zvanične podatke o rastu zapošljavanja ističu da je u periodu od 2012. do 2017. rast zaposlenosti iznosio 20 odsto ali se to nije primećivalo kroz ekonomske pokazatelje – BDP je tih godina često bio u padu, a ni potrošnja se nije isticala vanserijskim rastom. Drugi pak sugerišu da se zbog novih formi zapošljavanja (frilenserski rad, povremeni poslovi i sl.) i drugačijeg merenja produktivnosti rada ne mogu dovoditi u direktnu vezu stopa zaposlenosti i rast privrede. Međutim, dok ekonomisti sukobljavaju mišljenja po ovom pitanju, jedno je sigurno – zaposlenost nije jedini element uspeha bilo koje ekonomije, pa ni srpske.
Zato analitičari Coface-a navode još pozitivnih indikatora. Jedan od njih je očekivani rast kreditne aktivnosti, s obzirom na činjenicu da je sredinom aprila ove godine Narodna banka Srbije spustila referentnu kamatnu stopu na tri odsto. Ocenjuju da bi takav potez centralne banke mogao biti od koristi domaćim preduzećima koja posluju u otežanim uslovima zbog jake inostrane konkurencije i hronične nemogućnosti da se finansiraju po pristupačnim cenama.
I proizvodni sektor bi trebalo da doprinese oporavku, bar sudeći prema podacima iz prve polovine ove godine kada je industrijska proizvodnja porasla za 3,7 odsto. U navedenom periodu izvoz iz Srbije je povećan za 8,5 odsto a uvoz za 12,7 odsto. Izvoz odoleva brojnim izazovima među kojima najveći predstavlja jak dinar, ali ipak ne uspeva da pristigne rast uvoza podstaknut rastom tražnje.
Pozitivna vest je da je 2017. godine posle čitave decenije rizik poslovanja u našoj zemlji spušten sa visoke ocene C na relativno visoku B. Da podsetimo, rizik se meri oznakama od A1 (veoma nizak) do E (ekstreman), a Srbija se našla negde u sredini sa ocenom B. Ista ocena data je i poslovnom ambijentu u našoj zemlji. Da još moramo raditi na unapređenju poslovanja pokazuje i podatak da je od 12 zemalja Srbija najgore rangirana po riziku od nesolventnosti preduzeća, sa 4,6 odsto potencijalno nesolventnih kompanija.
Čudesna sudbina Srbijagasa
Iako je na Coface CEE Top 500 listi dobila još tri predstavnika, te sada ima ukupno 10 velikih i jakih preduzeća, Srbija je i dalje na desetoj poziciji od 12 analiziranih zemalja. Od ranijih predstavnika na ovoj listi Mercator, Telekom i Srbijagas su izgubili nekoliko pozicija, dok je Delhaize očigledno bolje poslovao te se našao na četvrtom mestu odmah iza neprikosnovene trojke: EPS-a, NIS-a i Fiata. Novi igrači na listi su HBIS Grupa u čijem vlasništvu je Smederevska železara, kompanija Nelt i Tigar Tyres.
“Neprikosnovena trojka” inače ne nosi taj epitet zbog izvanrednog i vizionarskog poslovanja, već zbog svoje veličine. Pomenute tri kompanije se, nažalost, ne mogu pohvaliti konstantnim rastom poslovanja. Tako je, recimo EPS, koji je već godinama na prvom mestu liste uspešnih preduzeća u Srbiji, u 2016. beležio pad profita od 20,3 odsto, a u 2017. od čak 61,1 odsto. S druge strane, NIS-u je pomogao oporavak cene nafte pa je ova kompanija, za razliku od prošlih, uglavnom negativnih rezultata, u 2017. povećala promet za 21,9 odsto a profit za značajnih 73,6 odsto. Treća u ovoj grupi neprikosnovenih je kompanija FCA Srbija koja već godinama beleži pad prometa ali i broja zaposlenih – u 2016. on se smanjio za 15,1 odsto a prošle godine za 16,6 odsto. Fiat je na kraju 2017. zapošljavao 2.364 osobe, što je otprilike za hiljadu manje nego pre pet godina.
Najveći rast prometa u 2017. imali su HBIS Grupa (122,3 odsto) i Tigar Tyres (60,8 odsto), a profita Srbijagas (674,8 odsto) i Delhaize (238,3 odsto). Zanimljivo je da je pomenuti Srbijagas godinama poslovao u “debelom minusu” da bi sada njegov profit činio polovinu ukupnog dobitka javnih preduzeća u Srbiji. Za sada niko nema potpuno objašnjenje kako se ovo preduzeće tako naprasno, poput ptice iz egipatske mitologije, iz sopstvenog pepela vinulo nebu pod oblake.