Među geopolitičkim tenzijama koje najviše utiču na cenu nafte ističu se američke sankcije nametnute Iranu, koje prete da prodube globalne probleme u snabdevanju ovim energentom odnosno da povise njegove cene. U smirivanju tenzija ključnu ulogu mogla bi odigrati Saudijska Arabija, inače najveći izvoznik nafte na svetu, koja je pristala na Trampov zahtev da poveća izvoz ovog energenta kako bi se izbegle nestašice na tržištu.
Sve oči uprte su zato u saudijske vlasti o kojima analitičari misle da će nastaviti racionalno da postupaju i time ostvaruju dodatni profit, međutim pojedinci podsećaju da su se kroz istorijske krize ponekad njihove odluke kosile sa tržišnom logikom. Naime, tokom sedamdesetih godina prošlog veka u sličnoj situaciji Saudijci su namerno smanjili izvoz nafte u SAD, kako bi izvršili pritisak na ovu zemlju zato što je podržavala Izrael u Jom Kipurskom ratu sa Arapima.
Saudijska Arabija i ostale članicec OPEK-a su tada smanjile ukupnu proizvodnju nafte za četvrtinu, urozukujući krizu u svetskim razmerama, koja se osetila i kod nas. Cena ovog energenta je potom učetvorostručena. Vremenom su ipak odustale od ovakve politike kažnjavanja Zapada.
Poznavaoci aktuelnih prilika pak misle da Saudijska Arabija u 21. veku nije spemna da ide ovim trnovitim putem koji bi štetio i njoj i ostatku sveta, ukoliko bi doveo do dupliranja cene nafte.
No, već i bez toga je, samo zbog najave sankcija Iranu, od avgusta do danas njena cena na globalnom nivou porasla za 2o odsto. Ako se nastavi poskupljenje nafte, građani Srbije bi mogli biti višestruko pogođeni jer osim što plaćaju skuplje gorivo, oni uredno plaćaju i akcize koje im je država uvela za vreme globalnog pada cene nafte, kako slučajno ne bi ostala bez dodatnih prihoda. Sada kada cena nafte raste država se pravi da to ne primećuje i ne najavljuje planove da ikako građanima i privredi olakša život i poslovanje stvaranjem uslova ako ne za pojeftinjenje onda bar za ne preterano veliki skok cena na pumpama.