Američka centralna banka je u četvrtak donela odluku o visini referentnih kamatnih stopa, i kao što je bilo očekivano, stope su zadržane na dosadašnjem nivou. No, reakcija investitora na finansijskim tržištima je bila pomalo neočekivana. Došlo je do rasprodaje obveznica, što je rezultiralo porastom kamatnih stopa na američke državne obveznice. Takođe je došlo do naglog jačanja dolara u odnosu na ostale valute. Kurs EUR/USD u trenutku pisanja teksta na platformama Admiral Markets-a iznosi 1,1256, što znači da je od četvrtka američki dolar ojačao 1,5 odsto.
Kad rastu kamatne stope na obveznice u nekoj zemlji, investitori imaju tendenciju da prebacuju kapital iz drugih valuta u valutu u kojoj mogu dobiti viši prinos. Trenutna kamatna stope na japanske desetogodišnje državne obveznice iznosi 0,12%, nemačke 0,39%, britanske 1,44%, a na američke čak 3,19%, pa interes za ulaganje u dolar kod evropskih i japanskih investitora ne iznenađuje.
Drugi razlog prebacivanja novca u sigurno utočište su novi problemi u pregovorima o Bregzitu. Naime, u nedelju se pojavila informacija da je EU odbacila britanski predlog o rešavanju problema s granicom između Republike Irske i Severne Irske i da su još četiri ministra u britanskoj vladi na rubu ostavke zbog neslaganja s politikom premijerke Mej. To može uzrokovati dalju političku krizu na britanskoj političkoj sceni i dovesti do napuštanja Unije bez konkretnog dogovora o saradnji nakon Bregzita. U tom slučaju bi verovatno došlo do usporavanja ekonomskog rasta u UK, a možda čak i u ostatku Evrope, stoga investitori na svaku lošu vest o Bregzitu rasprodaju funte i evre, te kupuju dolar i franak.
Zašto je kurs dolara bitan za naftu i zlato?
Gotovo svim sirovinama i plemenitim metalima se na globalnom nivou trguje u dolarima. Ako zbog toga dolar u odnosu na evro ojača 10%, uz istu cenu nafte, taj energent je za Evropljane postao 10% skuplji i manje će se kupovati. Zbog manjeg interesa za kupovinu, na globalnom tržištu dolazi do pada cene kako bi se ponuda i potražnja izjednačila. Taj fenomen dovodi do negativne korelacije između dolara i sirovina – što je vrednost dolara veća, to je cena sirovina niža, i obrnuto.
Hoće li dolar nastaviti da jača?
Dolar je na sadašnjim nivou precenjen. To će verovatno doprinositi rastu američkog trgovinskog deficita, što bi moglo uzrokovati dodatne mere u trgovinskom ratu američkog predsednika Trampa s ostatkom sveta. Jedna od mera o kojoj se govorilo pre nekoliko meseci je bila vezana za kurs dolara. Tramp nije spomenuo na koji način misli da oslabi dolar, no ako bi špekulanti zaključili da će do toga zaista doći, odmah bi počeli masovno da prodaju američku valutu na osnovu čega bi ona naglo oslabila.
Drugi razlog zbog kojeg nije realno očekivati značajnije jačanje dolara je uticaj kamatnih stopa i kursa na realnu ekonomiju. Naime, kamatne stope u Americi rastu zato što raste i stopa inflacije, ali prejak dolar bi mogao dovesti do smanjenja američkog izvoza, proizvodnje i ukupne ekonomske aktivnosti. To bi, pak, dovelo do usporavanja rasta stope inflacije i potrebe za višim kamatnim stopama.
U Evropi i Japanu se događa obrnuta situacija. Kamatne stope su niske jer je i stopa inflacije relativno niska. No, slabljenje evra, funte i jena pozitivno deluje na izvoz iz tih ekonomija, što doprinosi celokupnoj ekonomskoj aktivnosti i rastu stope inflacije. Što duže dolar bude jak, a ostale valute slabe, veće su šanse da će centralne banke koje upravljaju tim valutama početi da podižu kamatne stope, a to će uzrokovati talas prebacivanja kapitala u evro, funtu i jen, kao i jačanje tih valuta. Pri tome, ne treba očekivati ogromne pomake, nego umereno slabljenje dolara od nekoliko odsto u narednih nekoliko meseci.