Prit Alame, jedan od predvodnika estonskog informatičkog talasa, koji je na prelazu između dva milenijuma skrenuo pažnju čitavog sveta na preduzimljivost i inovativnost ove male severnoevropske države, smatra da aktuelna ekonomska situacija u svetu ne može da traje još dugo. Niko ne zna šta će se desiti jednom kada dođe do preokreta, ali jedno je sigurno – za učesnike u IT industriji „neće biti zime” pod uslovom da pažljivo biraju svoje poslovne bitke, tvrdi Alame. Naš sagovornik je osnivač i direktor Nortala, velike tehnološke kompanije fokusirane na strateške promene iz Talina koja već dvanaest godina ima svoju kancelariju i razvojni centar u Srbiji.
Nekoliko studenata sa univerziteta u estonskom gradu Tartuu, udružilo se i osnovalo zajedničku kompaniju krajem 1999. godine, koja se u svojim prvim danima najviše bavila marketinškim istraživanjima. Kako je baš tih godina došlo do vrhunca „dot-kom“ ekspanzije, mladi preduzetnici, mahom studenti ekonomije, ubrzo su odlučili da prebace svoje poslovanje u informatički sektor. „IT industrija je tada izgledala kao velika ’zlatna žila’, a pritom smo kroz nju mogli da primenimo svoja znanja iz ekonomije i poznavanja tržišta. U suštini, svet biznisa i svet informatike govore različitim jezicima, ali se zato služe istim mehanizmima, pa je trebalo među prvima uočiti te sličnosti i učiniti da razumeju jedni druge“, priča o svojim poslovnim počecima Prit Alame (Priit Alamäe), osnivač i direktor kompanije Nortal. Ova firma je tokom 19 godina postojanja proširila svoje poslovanje na tri kontinenta i ima skoro 800 zaposlenih, od čega je samo u poslednjih godinu dana u Srbiji zaposleno još oko 40 ljudi.
BIF: Koliko je rastu kompanije Nortal svojevremeno pomogla podrška koju je estonska vlada pružala digitalizaciji državne uprave i privatnog sektora u zemlji?
Prit Alame: Imali smo sreću da su naši političari na vreme „poverovali“ informatičkim inženjerima, još pre skoro dve decenije, i da se ni u jednom trenutku nije postavilo pitanje o ispravnosti uvođenja e-uprave u zemlji, bez obzira koja od stranaka je bila na vlasti. Jednostavno, postojao je konsenzus da mora da se obavi sveobuhvatna digitalna reforma, ali i svest da će sve države tek početi da se utrkuju za privlačenje stranog kapitala, i da nema bolje pripreme za to od uvođenja odgovarajuće tehnološke infrastrukture.
Ogromne promene nabolje postignute su elektronskim plaćanjem poreza i prijavom patenata, a svaobuhvatna povezanost podataka došla je do izražaja 2005. godine, kada je Estonija i zvanično uvela pravilo „samo jednom“, koje podrazumeva da nijedna državna ustanova ili agencija ne bi trebalo od građana ponovo da traži lične podatke koje su oni već jednom dostavili. Primera radi, unos adrese stanovanja, tako, postaje istovremeno vidljiv svim relevantnim državnim institucijama, koje izdaju potvrde o prebivalištima, pasoše ili vozačke dozvole. To ukida gomilu nepotrebne administracije, i usmerava veliki broj zaposlenih da se, za promenu, bave korisnim radom.
Digitalna revolucija u Estoniji se kretala uporedo sa našim kompanijskim razvojem. Prvo smo kreirali rešenja za banke, pa za telekomunikacione kompanije, i na kraju za državne službe, a tokom najvećeg talasa digitalizacije, Nortal je predstavljao jednog od njenih glavnih nosilaca, sa učešćem od gotovo 40 odsto. Zahvaljujući kvalitetu i reputaciji koja je izgrađena na osnovu uspešne digitalizacije, oko 75 odsto estonske IT industrije je danas izvozno orijentisano, dok na lokalnom tržištu postoji zdrava konkurencija, obzirom da se svi međusobno poznajemo u državi koja ima tek 1,3 miliona stanovnika.
BIF: Da li sve veća konkurencija, posebno IT firme iz zemalja u razvoju koje nude odgovarajuće kadrove uz nižu cenu finalnog proizvoda, mogu ubuduće da preuzmu deo globalnog tržišnog udela od estonskih kompanija?
Prit Alame: Globalno tržište izuzetno brzo napreduje i izvesno je da će tako biti još dugo vremena. Pošto smo u poređenju sa svetskim informatičkim gigantima i dalje „mala” kompanija, trudimo se da pažljivo biramo svoje bitke, odnosno da se ne takmičimo u oblastima gde je niska cena proizvoda jedini odlučujući faktor.
Uporedo sa tim, više nije dominantna priča o tehnološkom razvoju, koliko o suštinskoj transformaciji poslovanja vladinog i privatnog sektora, što su konačno prepoznale sve države, uključujući i afričke zemlje. Takva situacija, posledično, odgovara svim kompanijama koje se bave poslovnim softverom i digitalnim reformama, kao što je Nortal. Ne možemo da poslujemo na onim tržištima na kojima se prethodno nije pojavila volja za promenama. Rekao bih da mnogi naši klijenti žele estonske reforme, pre nego estonski IT, ali nama i to odgovara.
BIF: Ipak, taj ubrzani rast globalnog tržišta dešava se u korak sa ekonomskim rastom. Šta će se desiti jednom kada on uspori, ili dođe do nove recesije?
Prit Alame: Živimo u ekonomskom eksperimentu bez istorijskog presedana, koji je otpočeo novom fazom ekonomskog rasta još 2009-10. godine, odnosno neposredno po vrhuncu svetske finansijske krize. Od tada je prošlo gotovo deset godina velikog globalnog rasta, tokom kojeg se novac štampao više nego ikad. Niko ne zna kuda idemo, ali desiće se nekakva ekonomska korekcija, zato što je stanje u kome se sada nalazimo neodrživo na duge staze, i toga moramo biti svesni.
Smatram da IT tržište tada neće pretrpeti značajnu štetu, čak i ukoliko se desi ekonomski zastoj. I dalje će postojati imperativ da se postane precizniji i brži u finansijskim servisima, i u uslugama koje se zasnivaju na rukovanju bazama podataka, tako da „nema zime” za našu oblast poslovanja.
U tom smislu, najbolji savet koji možete da date budućim studentima je da se na vreme opredele za informacione tehnologije. To će još dugo biti traženi i dobro plaćeni poslovi.
BIF: U skandinavskim zemljama je u toku promena obrazovnog sistema, što podrazumeva i značajne izmene u dosadašnjem programu učenja, tako da se prirodne nauke grupišu i objašnjavaju kroz praktična predavanja, a informatika i računarstvo kroz konkretne zadatke prema potrebama tržišta. Za razliku od toga, u ovom delu Evrope još uvek vlada staromodni sistem, koji nije toliko fleksibilan prema savremenim trendovima. Kakve će biti posledice ovog jaza u obrazovanju u skorijoj budućnosti?
Prit Alame: Najbolja ekonomska politika neke države jeste ona koja na prvo mesto stavlja ulaganja u kvalitetan obrazovni sistem. Nordijske zemlje su u jednom trenutku shvatile da, ukoliko žele globalno da se takmiče, moraju da postanu pametnije i efikasnije, jer neće nikada postati jeftinije, odnosno konkurentnije po ceni svojih proizvoda. Stoga su počele da ulažu u reformu obrazovanja.
Ta inovativnost nema veze sa „severnjačkim mentalitetom”, kako mediji često vole da predstavljaju. Isto važi i u suprotnom smeru – koliko sam imao prilike da vidim u kancelariji Nortela u Srbiji, ovdašnji ljudi su veoma vredni i kvalitetni radnici, tako da nisam sklon da poverujem u taj „lako ćemo” mentalitet, koji se pripisuje mediteranskim i balkanskim narodima.
Visoko obrazovanje u oblasti tehničkih nauka u Srbiji je i dalje veoma kvalitetno, što se kasnije isplaćuje kroz kvalitete kadrove, i nadam se da će tako ostati i ubuduće. Jedino što, eventualno, može da predstavlja problem je dostupnost ovakvog obrazovanja većem broju studenata.
decembar/januar 2018/19, broj 156/157