Godina na finansijskim tržištima počela je vrlo burno. Pomaci cena akcija, nafte i kurseva valuta se kreću u neuobičajeno velikim amplitudama, što ukazuje na nervozu na berzama. U nastavku ovog teksta, stručnjaci Admiral Marketsa objašnjavaju šta trenutno najviše utiče na pojedine investicione klase i kako bi se njihova vrednost mogla kretati u idućih godinu do dve.
Valute
Investitori na Forex tržištu su i dalje fokusirani na Brexit. Sve je manja verovatnoća najgoreg scenarija u kojem će UK bez ikakvog dogovora o daljnjoj saradnji napustiti EU, što je pozitivno za kurs britanske funte. Ako se Brexit odgodi ili se događaji nastave razvijati u dobrom smeru, funta bi trebalo da nastavi da jača. U tom scenariju će verovatno i evro blago ojačati, dok bi američki dolar i švajcarski franak mogli da oslabe kao tradicionalna utočišta u nesigurnim vremenima.
Akcije
Nakon velikog pada krajem prošle godine, američke i nemačke akcije su u prve tri nedelje u proseku porasle 6% i nadoknadile približno polovinu prethodno izgubljene vrednosti. No ekonomska situacija u bliskoj budućnosti ne izgleda bajno, što se može zaključiti iz najava predstavnika Federalnih rezervi o sporijem tempu dizanja kamatnih stopa u narednim godinama. Deo analitičara smatra da je veća verovatnoća da do rasta kamatnih stopa u ovom ciklusu više neće ni doći, što bi bio znak da je recesija na pragu.
Nafta
Još jedan signal da globalna ekonomska situacija nije bajna je 30% niža cena nafte nego pre tri meseca. Jedan od razloga je usporavanje kineskog ekonomskog rasta. OPEC je već najavio da će početi sa preduzimanjem mera za veštačko podizanje cene nafte, no ako zaista dođe do krize, to verovatno neće biti dovoljno za zaustavljanje pada cene, kao što nije bilo dovoljno 2008. godine.
Zlato
Postoje i investitori kojima bi dolazak recesije ili usporavanje privrednog rasta bilo poželjno. Naime, u takvoj situaciji bi došlo do nove odgode rasta kamatnih stopa u Evropi i Japanu te do njihovog pada u SAD, a u takvom okruženju kapital se tradicionalno sliva u zlato koje pruža vrlo visoku zaštitu od finansijske i političke nestabilnosti. Pad cene deonica u decembru je već doveo do porasta cene zlata od 10%, a ako se intenziviraju diskusije o tome da li je svet u krizi ili ne, cena bi mogla da nastavi da raste.
Kriptovalute
Investitori i špekulanti koji trguju kriptovalutama takođe se nadaju da bi kriza mogla biti dobra za njih. Naime, u recesijama pada poverenje u finansijske institucije i papirni (fiat) novac. Zagovornici kriptovaluta smatraju da bi na početku iduće krize mogao nastati novi talas ulaganja u bitcoin i altcoine. No takvo stajalište nema baš čvrsto uporište jer i prethodni talas rasta cena kriptovaluta nije nastao zbog nepoverenja u dolar, evro, itd. nego zbog želje za brzom i lakom zaradom od strane neiskusnih i slabo finansijski upućenih ljudi. Osim toga, poslednjih nekoliko meseci se priča o dolasku krize i stare investicione klase su počele da se ponašaju u skladu s tim – akcije, indeksi, investicioni fondovi i nafta su izgubili na vrednosti, dok su zlato i državne obveznice dobili na vrednosti. U isto vreme bitcoin je doživeo dodatan blagi pad vrednosti, što je još jedan znak da cena ovog instrumenta ne temelji na aktivnostima ozbiljnih investitora koji učestvuju na ostalim tržištima. Neupućenih investitora željnih brze zarade će biti sve manje i manje, stoga je za očekivati da će se isto dogoditi i sa cenama kriptovaluta, koje su u praksi gotovo neprimenjive.
Josip Kokanović, mag. oec.
Admiral Markets