Nakon izrazito velikog pada od približno 18% u decembru 2018. godine, američke akcije su 2019. godinu počele s neuobičajeno velikim rastom, te su nadoknadile gotovo svu izgubljenu vrednost. SP500 indeks se sada nalazi samo 5% ispod najviše vrednosti u istoriji, a deo analitičara i investitora smatra da je samo pitanje vremena kada će dostići novu rekordnu vrednost.
Kao argument za dalji rast se najčešće spominje zaustavljanje dizanja kamatnih stopa od strane FED, što znači da troškovi zaduživanja kompanija neće rasti, pa će profit biti nešto veći. Mnogi se nadaju da bi potpisivanje trgovinskog sporazuma SAD i Kine moglo dovesti do novog talasa optimizma na berzama i daljeg rasta cena akcija. No upitno je hoće li do dogovora doći, kao i učinak eventualnog dogovora na rast globalnog BDP.
Italija je već u recesiji, a na korak od recesije su i Britanija i Nemačka. To će se sigurno odraziti i na usporavanje ekonomskog rasta u SAD, a kada do toga dođe, za očekivati je nastavak pada interesa za ulaganje u akcije. Naime, ako se pogleda istorija kretanja vrednosti indeksa s obzirom na poslovne cikluse u ekonomiji, čini se da smo sad na vrhuncu ciklusa. Navedeni klasični model kretanja cena akcija se ponavlja iz ciklusa u ciklus, jer osnov svakog pomeranja na berzi su ponuda i potražnja, a one su zasnovane na strahu i pohlepi investitora.
U krizama (npr. 2009. i 2010. godine) većina malih i neupućenih investitora koji poseduju akcije podlegnu uticaju medija i zaključi da će one postati bezvredne te ih prodaju da spase što se spasiti može. U isto vreme novi potencijalni ulagači se uplaše daljeg pada pa deo njih odustane od planiranog ulaganja, što dovede do mnogo većeg broja prodavaca nego kupaca akcija. To takođe dovodi i do preteranog pada cene pri čemu akcije objektivno postanu previše jeftine. U takvim situacijama ih kupuju iskusni prekaljeni investitori („smart money“) koji znaju da će do novog rasta pre ili kasnije doći.
Posle nekoliko godina rasta, neupućeni investitori („dumb money“) ponovno vide da cene rastu i da bi se moglo zaraditi. Njihova kupovina dovede do nastavka rasta i do neopravdano visokih nivoa cena akcija. Mudri investitori u toj fazi shvataju da su akcije precenjene i polagano ih prodaju, dok neupućeni investitori vođeni pohlepom i dalje kupuju akcije u nadi da će rasti u nedogled. Takvo ponašanje opravdavaju novim paradigmama od kojih očekuju da će radikalno promeniti svijet: „Bitcoin je budućnost“, „Električni automobili su budućnost pa će akcija Tesla Motors porasti hiljadu odsto“, „Marihuana je u Kanadi postala legalna pa sad ima smisla akcije kompanija koje je proizvode plaćati desetak puta više nego akcije drugih kompanija sa sličnim prihodima“, itd.
Pri rastućem trendu povremeno dođe do korekcije (poput one iz druge polovine 2018. godine), no deo neupućenih investitora se ne brine i iskoristi ih za dodatnu kupovinu po nižim cenama od onih koje su na tržištu bile nekoliko nedelja ili meseci pre. Ipak, sa svakim novim procentom rasta na tržištu je sve manje mudrih, iskusnih i racionalnih investitora i sve više novih, neupućenih i neracionalnih zaslepljenih pohlepom. Takvi su takođe više podložni panici kada dođe do velikog pada (a prije ili kasnije do njega neizbežno dođe). Pri tom padu će mnogi ponovno akcije prodavati u bescenje da spase što se spasiti može i preterano srušiti cene. Nakon toga će se celi ciklus ponoviti, jer će psihologija učesnika na berzi zauvek biti ista. Stara izreka sa Volstrita kaže „Igrači se menjaju, ali igra ostaje ista“.
Sudeći po kretanju cena akcija poslednjih desetak godina i makroekonomskim podacima koji izlaze poslednjih meseci, sve ukazuje na to da su razvijena berzanska tržišta na vrhuncu ciklusa. Još jedan mali detalj koji može ići u prilog tom stanovištu je kretanje cene zlata. Zlato se tradicionalno kreće obrnuto od akcija, ali u poslednjih nekoliko meseci se to ne događa. Iako su akcije od početka godine rasle, rasla je i cena zlata, što ukazuje na to da mudri investitori očekuju krizu pa kapital stavljaju na sigurno.