„Dan internet domena Srbije“ (DIDS) održan je 5. marta po deseti, jubilarni put. Skoro tri stotine i pedeset posetilaca u beogradskom hotelu „Metropol Palas“, kao i oni koji su prenos konferencije pratili preko interneta, imalo je priliku da se upozna sa procesom i višestrukim značajem digitalne transformacije koja je u Srbiji već počela. Kao i prethodnih godina i ovaj, jubilarni DIDS, organizovala je Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS).
Deseti DIDS svečano je otvorio Vladimir Manić, direktor RNIDS-a rečima da je „digitalna transformacija postala neodvojivi deo naše svakodnevice. Prisutna je u svakodnevnom životu, ali i u poslovanju, u privatnom i državnom sektoru, a internet je jedan od ključnih faktora te transformacije. Naša Fondacija je svesna značaja digitalne transformacije pa se zato i deseti, jubilarni, DIDS bavi upravo ovom temom.“
Tema prvog bloka bila je „Transformacija državnih servisa“.
Da li je realno očekivati da ćemo u bliskoj budućnosti sve poslove za koje nam je danas neophodno stajanje u redovima i jako puno papira moći da završimo onlajn? Da li možemo očekivati da svi naši podaci budu povezani u jednom registru i da nas samo klik deli od toga da završimo sve ono za šta danas stojimo pred šalterima u poreskoj upravi, opštini ili katastru. Da li je sve ovo mašta ili naša realnost do 2030. godine?
O ovim temama u okviru prvog panela govorili su Svetlana Jovanović, viša savetnica pri Kabinetu predsednice Vlade Srbije u Jedinici za implementaciju strateških projekata, elektronskih servisa i razvoj e-Uprave, Duško Sivčević, pomoćnik načelnika u Sektoru za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije Ministarstva unutrašnjih poslova i Slobodan Marković, tehnički savetnik za digitalnu upravu u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.
„Neke od tema koje su pomenute već su potpuno ili delimično naša svakodnevica. Centralni registar stanovništva je nešto na čemu se trenutno radi i izuzetno je važno i značajno srediti ga. Ovaj registar će biti polazna tačka, a kasnije ćemo i druge državne ustanove povezivati. Sve to bi trebalo da se završi u narednih godinu dana, a nakon toga idemo dalje. Na primer, već sada na jednom portalu možete da vidite sve svoje poreske obaveze. Ova promena se dogodila u samoj administraciji, svest službenika se menja i to je, složićete se, izuzetno značajan korak napred“, istakla je Svetlana Jovanović.
Nezaobilazno pitanje bilo je i koliko smo mi kao pojedinci spremni za ove promene. „Potrebna je ozbiljna promena svih nas. Primera radi, na portalu e-Uprava već oko godinu dana postoji mogućnost da samo jednim klikom zatražite da vas država obavesti kada vam nešto od dokumenata ističe. Do sada je svega 155 ljudi to i zatražilo“, rekao je Duško Sivčević.
„Bio bih srećan kada bi elektronska dokumenta bila podrazumevana. Mi danas imamo elektronsku dokumentaciju koju kasnije odštampamo, kako bi ona bila zavedena, pečatirana, itd. Ako govorimo o tome gde se vidimo 2030. godine, kada je internet i digitalna transformacija u pitanju, transformacija se možda dogodi i ranije, ali je potreban kontinuitet u radu koji postoji sada, a koji nije postojao do pre dve godine. Volja Vlade za digitalnom transformacijom ogleda se i u tome da je pre godinu dana otvorena i kancelarija za IT, a da je zakon o E-upravi do usvajanja dospeo za samo 9 meseci“, rekao je Slobodan Marković.
Digitalna transformacija u privredi i bezbednost podataka bile su neke od tema drugog panela. Posebna pažnja poklonjena je firmama koje zapošljavaju veliki broj radnika i okrenute su velikom broju korisnika, ali dat je i odličan primer kada je porodični biznis u pitanju.
„Proces digitalne transformacije u firmi iz koje dolazim pošao je od korišćenja digital-a za potrebe CRM-a da bismo, nakon uspeha na tom polju, došli do stadijuma korišćenja veštačke inteligencije u određenim segmentima poslovanja naše kompanije. Digitalna transformacija ima svoje pozitivne strane, ali je važno biti svestan i potencijalnih opasnosti – kako poslovno tako i privatno. Neophodno je pozabaviti se bezbednošću i zaštitom“, istakla je Ilijana Vavan, generalna direktorka kompanije Kaspersky Lab za Evropu.
„Société Générale Banka je godinama imala klasičan pristup bankarstvu – ekspozitura, zaposleni, gomila papira… Ipak, kada smo počeli da gubimo klijente, shvatili smo da nešto moramo da promenimo. Poboljšali smo prvo naš sistem, a onda smo morali da se pozabavimo i edukacijom naših korisnika kako bi onlajn sistem zaživeo u potpunosti“, rekao je Aleksandar Blagojević, menadžer digitalne ekspoziture i podrške klijentima, Société Générale Banka Srbija a.d.
Roland Hajdner, direktor finansija u kompaniji A1 Digital, naglasio je povezanost digitalizacije sa davanjem vrednosti u poslovanju i to ne samo u pojedinim sektorima već u svim segmentima privrede.
Digitalna transformacija je važna kako za velike, tako i za male privrednike. O poslovanju u ovim okvirima govorio je Dragan Sajić, vlasnik i urednik portala garden.rs.
„Tokom više od 25 godina postojanja prolazili smo kroz različite faze poslovanja. Pored samog posla proizvodnje važno je bilo i da pratimo promene u digitalnoj sferi. Sve je danas brzo, sve se menja. Na primer, ako vas posle prvog poziva ljudi ne dobiju, odmah zovu sledećeg ko je iza vas na Guglu. Mi smo primer toga da ne morate biti u glavnom gradu da biste uspeli. Danas znamo da nam je, pored proizvodnje, jako važno da iskoristimo internet na pravi način i da preko njega promovišemo naše usluge“.
Pored toga što je 5. mart važan kao dan održavanja jubilarne, desete DIDS konferencije, značajan je i po tome što je tačno u podne počela i slobodna registracija IDN naziva u okviru .RS domena, ali i registracija naziva sa proširenim setom ćiriličkih slova u okviru .срб domena. IDN (Internationalized Domain Names) je termin koji se koristi za nazive internet domena koji su napisani na nacionalnom jeziku i pismu i upravo su oni, odnosno njihov uticaj na internet i njegovo korišćenje, bili tema trećeg bloka. Stoga je i naziv bloka bio „Transformacija u korist nacija“.
Leonid Todorov, direktor Udruženja nacionalnih registara Azijsko-pacifičkog regiona (APTLD), na samom početku svog izlaganja zapitao se da li višejezičnost, koja sada postoji i kod nas, zaista podstiče povećanje različitosti na internetu?
„Lingvistika je veoma šarolika tema. Postoje jezici koji nemaju pismo i koji se kao takvi ne mogu zapisati pa samim ti ni upotrebiti na internetu. Sa druge strane, postoje i zemlje u kojima se koriste pisma koja nisu latinica i jezici koji imaju izuzetno veliki broj korisnika, kao na primer ruski i kineski. Potrebno je edukovati korisnike, a otvaranje prostora za korišćenje novih jezika daje mogućnost izbora“.
„Mogućnost korišćenja interneta na jeziku i pismu koji nije engleski je veliki pomak na čemu se radilo deceniju unazad. IDN podržava različitosti, ali je važno i da se mogućnosti koje on nudi primenjuju. Srbija je na dobrom putu kada je IDN u pitanju“, rekao je Đovani Sepia (Giovanni Seppia), direktor za spoljne odnose EURid-a, registra internet domena najvišeg nivoa Evropske unije (.eu i .eю).
Dejan Masliković, pomoćnik ministra u Ministarstvu kulture i informisanja, istakao je značaj očuvanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma, a samim tim i očuvanje kulturnog identiteta.
„Borba za upotrebu maternjeg jezika na internetu je veoma važna, posebno za generacije koje tek dolaze. Upotreba maternjeg jezika i pisma je ključna za očuvanje nacionalnog identiteta.
Sa tim u vezi pokrenuta je i široka aktivnost Ministarstva kulture i kampanja ‘Negujmo srpski jezik’ koja u jednom segmentu sugeriše što veću upotrebu ćiriličkog pisma u javnoj sferi. Naše ministarstvo je održalo niz radionica i seminara u ustanovama kulture koje su zapravo lokalni centri delovanja kada je kultura u pitanju. Radili smo i na tome da njihove internet prezentacije budu na ćiriličkom pismu, ali i na .срб domenima.“
Milan Pantelić, menadžer prodaje i prodajne mreže za područje bivše Jugoslavije i Albanije, Renault Nissan Srbija d.o.o. govorio je o pozitivnim iskustvima kada je upotreba ćirilice u pitanju.
„Konkurencija, kada je popravka automobila u pitanju, je ogromna. Razmišljali smo kako da se izdvojimo od konkurencije i odlučili smo da to učinimo tako što ćemo da koristimo ćiriličko pismo. Reakcije su odlične i nadam se da će primera kao što je naš biti sve više.“