Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da Srbija nije lider medju zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) po brzini privrednog rasta, već je jedna od najsporije rastućih privreda.
On je u autorskom tekstu u NIN-u naveo da je kumulativan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije od 2012. godine do 2018. od kada je aktuelni režim na vlasti iznosio 13,4 odsto ili u proseku 2,1 odsto godišnje.
„Zemlje CIE su u periodiu od 2012. godine do 2018. ostvarile rast u proseku od 20,3 odsto, godišnje 3,1 odsto, a zemlje zapadnog Balkana 17,2 odsto ili 2,7 odsto godišnje“, naveo je Arsić.
Istakao je da je od 16 zemalja CIE u tom periodu samo Hrvatska imala sporiji rast od Srbije.
Arsić je ocenio da se aktuelna vlast služi raznim manipulacijama, a ponekad koristi i netačne podatke i da metodološki ispravno poredjenje Srbije samo sa sličnim zemljama i u istim vremenskim periodima.
„Neopravdanao je da se kao uspeh navodi to što Srbija ima brži rast od Nemačke ili Švajcarske jer visoko razvijene zelje imaju niže stope rasta, ali njihov procenat rasta ima ima veću ‘težinu’, rast zarada od dva odsto u Nemačkoj povećava primanja za 48 evra, koliko i rast zarada u Srbiji od 10,3 odsto“, naveo je Arsić.
Osnovni razlog za slabiji privredni rast Srbije u odnosu na druge zemlje je, kako je naveo Arsić, to što je stvoren privredni sistem koji je povoljan za strane investitore i domaća preduzeća, bliska vlasti, dok se ostali domaći privrednici suočavaju sa birokratskim barijerama, neravnopravnim uslovima i raznim vrstama pritisaka.
Arsić je istakao da kao obrazloženje za niske stope rasta u periodu njihove vladavine predstavnici aktuelnog režima navode da su nasledili teško stanje u privredi, da su morali da sprovode fiskalnu konsolidaciju, kao i da je osnovica za rast visoka.
„Tačno je da je nasledjeno stanje u privredi sredinom 2012. godine bilo problematično, ali je bilo znatno bolje od stanja koje je Demokratska opozicija Srbije (DOS) nasledila 2001. godine“, ocenio je Arsić.
Odgovornost vlasti SNS je, kako je rekao, što fiskalna konsolidacija nije sprovedena odmah, nakon preuzimanja vlasti kao što je učinila Vlada Zorana Djindjića, početkom 2001. već je odlagana dve godine kako bi nepopularne mere bile primenjene tek nakon što je učvršćena vlast.
Da bi se potkrepila tvrdnja da privreda Srbije posle 2012. godine ostvaruje višestruko brži rast nego pre te godine aktuelna vlast, prema rečima Arsića, poredi stopu rasta u nekoj godini sa padom BDP-a 2009. godine. “
„Poredjenje kretanja BDP-a iz perioda ekspanzije svetske i evropske privrede sa kretanjem u godini kada je globalna ekonomska kriza bila na vrhuncu metodološki je pogrešno, a politički manipulativno“, ocenio je Arsić.
Aktuelna vlast, kako je naveo, ignoriše činjenicui da je Srbija 2009. godine imala bolje rezultate od proseka zemalja CIE i cele Evrope jer je BDP pao u Srbiji za 2,7 (predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da je pad bio 3,1 odsto), dok je iste godine prosečan pad u evropskim zemljama iznosio 4,8 odsto, a u zemljama CIE još više.
Izvor NIN-Beta