Ekonomija evrozone osetno je usporila u septembru, zakočena naglim posustajanjem potražnje za robom i uslugama, pokazalo je u ponedjeljak istraživanje londonske agencije za prikupljanje i obradu ekonomskih podataka Markit.
U septembru je indeks menadžera nabave (PMI) u evrozoni pao na 50,4 boda, s avgustovskih 51,9 bodova, procenjuju u Markitu. Vrednosti niže od 50 bodova ukazuju na pad aktivnosti a one više na njihov rast.
Septembarska vednost PMI-ja najniža od sredine 2013. godine.
„Ekonomija evrozone na rubu je stagnacije, uz nove naznake prelivanja sve izraženijeg pada aktivnosti u industriji i na sektor usluga“, konstatuje glavni ekonomist Markita Chris Williamson.
Nove narudžbe robe i usluga beleže najveći pad u nešto više od šest godina, ističu u Markitu.
„Pojedinosti istaživanja upućuju na zaključak da ekonomiji preti pad aktivnosti u idućim mesecima“, konstatovao je Williamson.
Izveštaj podupire odluku Evropske centralne banke (ECB) o novim potsticajima za ekonomiju evrozone. ECB je pre desetak dana odlučio ponovo pokrenuti program kupovine imovine u vrednosti 20 milijardi evra kako bi podupro inflaciju i ekonomski rast u eurozoni. Ujedno su dodatno snizili kamatnu stopu na depozite banaka još dublje u negativan teritorij.
S obzirom na trgovinske sukobe, geoplitičke napetosti i Brexit, ali i zabrinutost zbog usporavanja svetskog ekonomskog rasta, poslovni čelnici prilično su pesimistični u pogledu razvoja situacije u idućih 12 meseci, uključujući izglede za potražnju, kako na globalnom nivou tako i u samoj evrozoni.
„S obzirom na ovakve podatke istraživanja, ECB će biti izložen pojačanom pritisku da dopuni nedavno usvojeni paket poticajnih mera“, predviđa glavni ekonomista londonske agencije.
Izvor Indikator.ba