Nakon vesti koja je procurela u javnost da je Google napravio prvi kvantni računar na svetu, a koja je izazvala šok među naučnicima i vrlo burnu reakciju konkurentskog IBM-a koji razvija isti projekat, sada je to i zvanično potvrđeno. Google-ov kvantni računar koji se sastoji od jednog procesorskog čipa rešio je za tri minuta i 20 sekundi zadatak za koji bi jednoj od najmoćnijih mašina na svetu – superkompjuteru Summit kompanije IBM, trebalo punih 10.000 godina! Naučnici kažu da je svet koji dolazi sa prvim kvantnim računarom za sada potpuno nepredvidljiv.
U uglednom naučnom časopisu „Nature“, pojavio se 23. oktobra recenzirani rad „Quantum supremacy using a programmable superconducting processor“, koji potvrđuje da je Google zaista napravio kvantni računar koji se sastoji iz jednog procesorskog čipa, Sycamore. Kada se pre nešto više od mesec dana ovaj rad „greškom“, pre zvaničnog objavljivanja pojavio na jednom NASA serveru, izazvao je šok među naučnicima, piše portal Nauka kroz priče.
Rad je ubrzo uklonjen, ali je njegovo kratko pojavljivanje bilo dovoljno da se glasine prošire i potom stignu u udarne vesti, pa je o uspehu kompanije Google pisao i ugledni Financial Times. Verzije rada širile su se putem Tvitera i alternativnih sajtova, ali Google nije želeo da daje bilo kakve komentare. S druge strane, reagujući na ove glasine, tradicionalni gigant proizvodnje računara, američka kompanija IBM, koja i sama razvija jednu verziju kvantnog računara, javno je kritikovala Google i pokušala je da ospori rezultat konkurencije.
Rad koji je sada i zvanično objavljen potvrđuje da je Google napravio kvantni računar sa 54 takozvana kubita, od kojih je tokom eksperimenta radilo 53, dok jedan kubit nije bio ispravan. Ovaj računar koristi prednost neobičnih osobina objekata u kvantnom svetu i radi na ekstremno niskoj temepraturi, bliskoj apsolutnoj nuli, gde se inače javlja pojava superprovodnosti.
No, suštinska razlika između nove kvantne mašine i klasičnih kompjutera čiji su procesori zasnovani na korišćenju bitova (koji mogu imati samo jednu vrednost, 0 ili 1) jeste što kubiti, u skladu sa dobro znanim, ali pomalo mističnim osobinama kvantnog sveta, mogu istovremeno uzimati vrednosti i 0 i 1 i nešto između. To kvantnom računaru omogućuje da paralelno obavlja daleko više računskih operacija i bude nesrazmerno brži i moćniji od klasičnih kompjutera. Ovaj koncept postoji decenijama unazad i dugo se istražuje, ali je sada konačno napravljena mašina koja pokazuje koliko je ta nadmoć zapravo velika.
Naime, kako je navedeno u radu, kvantnom čipu Sycamore je zadat besmisleno težak računski zadatak da generiše i proverava slučajne brojeve, zadatak takve složenosti da ga klasični računari praktično nikad ne bi završili, a najjačim superkompjuterima bi bili potrebni vekovi i milenijumi. Jedna od najmoćnijih mašina na svetu, superkompjuter Summit kompanije IBM, takav zadatak bi morao da rešava punih 10.000 godina. Google-ov kvantni računar koji se sastoji od jednog procesorskog čipa i to sa jednim pokvarenim kubitom uradio je zadatak za tačno tri minuta i 20 sekundi.
Perspektive koje čovečanstvu nudi takva i tolika procesorska snaga, utemeljena na razumevanju kvantne fizike, sasvim su nezamislive. Stara ideja o razvoju kvantnih kompjutera zarad kriptografije, kako bi se napravila nešto bolja šifra, sada deluje kao više nego premalen zadatak, kao kad bi se razvoj nuklearne tehnologije pravdao unapređenjem efikasnosti parnih mašina. Kvantna suprematija prevazilazi sve predmete koje poznajemo, kao što kvantni objekti prevazilaze svoju „predmetnost“, a svet koji sa njima dolazi za sada je nepredvidljiv.
Izvor: Nauka kroz priče