Mnoge banke u poslednje vreme ovako reklamiraju svoje usluge, uz već ranije prisutne priče o jeftinim zajmovima, sve nižim kamatama i dodatnim pogodnostima ako se opredelite baš za njihove usluge. I to nije praksa samo kod nas, već i u regionu.
Sve više banaka u Srbiji pokušava da privuče klijente “stimulacijama” poput – prebacite platu kod nas i dobićete nagradu od 3.000 dinara. Ako dovedete prijatelja koji će otvoriti tekući račun kod nas, “častićemo” vas sa 2.000 dinara, a ako i on prebaci ili refinansira svoj kredit u našoj banci, nagrada se dalje uvećava.
Ovakav vid privlačenja klijenata nije ni nelegalan ni nelegitiman, mada široj javnosti često izgleda neobičan. Ipak, svako ima svoj način borbe za klijente.
“Zaoštrava se borba na tržištu i banke koriste sve moguće načine da privuku nove klijente. Poslovni rezultati su im lošiji i svakako će do kraja ove godine biti solidno slabiji nego prethodne samo zbog situacije oko kredita u švajcarcima i “leks specijalisa”. Te gubitke treba negde kompenzovati”, objašnjava u razgovoru za “Blic Biznis” Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji (BBA).
On podseća da su kamate značajno pale i napominje da trenutni nivo kamatnih stopa ne garantuje bankama prihode koje su imale ranije.
“Na granici su profita i zato čine sve moguće napore, pa su se dosetili i ovoga, jer mora da se pokrene nova tražnja. Ovakve stimulacije, inače, nisu tradicija u bankarstvu, i predstavljaju marketinški trend iz nekih drugih sektora, poput trgovine”, ističe naš sagovornik.
Sličnog mišljenja je i njegov kolega Mališa Đukić, takođe profesor na BBA, koji smatra da je zasićenost tržišta glavni razlog što banke nalaze kreativne načine za privlačenje novih klijenata.
“U situaciji kada je jako teško pronaći nove klijente, jer su se ljudi uglavnom već opredelili, banke pokušavaju da izađu sa ponudom koja bi bila motiv više”, kaže Đukić u razgovoru za “Blic Biznis”, ali napominje i da ovakav pristup ipak nije nov.
“On postoji u svetu već godinama unazad, samo je pitanje poslovne odluke menadžmenta da li će ga koristiti za privlačenje novih klijenata. U Francuskoj ili Nemačkoj se može naći bar 20 godina unazad, ali naravno ne odlučuju se sve banke za ovaj model”, ističe naš sagovornik.
Đukić kaže da je svaka ponuda karakteristična za određenu banku i da nije moguće generalizovati, ali je najčešće reč o internoj komunikaciji, gde se već postojećim klijentima predočavaju određene pogodnosti ako preporuče banku svojim prijateljima, komšijama, rođacima…
Zoran Grubišić navodi da su gotovinski krediti u Srbiji i dalje najpopularniji i nalaze se na prvom mestu među bankarskim pozajmicama, ali kamate više nisu kao ranije, tačnije – “nikad nisu bile niže”.
“Tu su i kreditne kartice gde banka čak i ne mora da ima profit – ako klijent izmiri celu obavezu odjednom ili ako rasporedi trošak na određeni broj rata i redovno izmiruje obaveze njemu se ne zaračunava nikakva kamata, plaća samo članarinu ili održavanje”, kaže Grubišić.
Još niže kamate
Narodna banka Srbije (NBS) smanjila je pre deset dana referentnu kamatnu stopu na 2,25 odsto, što predstavlja signal centralne banke da novac može biti još jeftiniji. To je najniži nivo ove kamate u režimu ciljane inflacije, a od jula čak treće smanjenje NBS, i to za ukupno 0,5 odsto.
I Belibor, referentna kamatna stopa po kojoj vodeće srpske banke jedna drugoj pozajmljuju dinare, pala je u proteklom periodu, pa je sa šestomesečne vrednosti od 3,1 odsto na kraju aprila ove godine stigla do 1,92 odsto sredinom novembra. To znači da ljudi koji imaju dugoročne gotovinske, auto i druge dinarske kredite sa varijabilnom kamatom koja se usklađuje sa beliborom mogu u narednom periodu da očekuju nižu mesečnu ratu.
Izvor: M. Andrejić, Blic