Od 1. marta važe novi propisi za unajmljivanje radnika preko agencija, koji bi trebalo da poprave stanje u ovom obliku zapošljavanja koji je globalno ozbiljno smanjio nivo prava zaposlenih i sigurnost u celokupnom društvu. Primena Zakona o agencijskom zapošljavanju u Srbiji počinje od danas, a nadležni ukazuju da osim što su njime propisani uslovi za rad agencija, cilj ovog propisa je i da radnici angažovani na ovaj način imaju jednake uslove i prava iz radnog odnosa kao i zaposleni kod poslodavca korisnika.
Državni sekretar u Ministarstvu rada Bojana Stanić kaže za Tanjug da ova oblast do sada nije bila uređena nijednim propisom te su radnici radili preko omladinskih organizacija i bili angažovani na privremenim i povremenim poslovima i tako nisu imali pravo na mnoge prinadležnosti iz radnog odnosa koja važe za one koji rade na određeno i neodređeno vreme (naknadu usled sprečenosti za rad bolovanje, pravo na godišnji odmor….).
Ovim zakonom, koji je usvojen u decembru prošle godine, utvrđuju se uslovi za rad agencija za privremeno zapošljavanje koje osnovane kao privredna društava ili preduzetnici zapošljavaju radnike u cilju njihovog ustupanja poslodavcu korisniku, objašnjava Stanić.
Takođe, zakonom se utvrđuju jednaka prava iz rada i po osnovu rada ustupljenih zaposlenih i zaposlenih neposredno kod poslodavca korisnika (u pogledu zarade, uslova rada, radnog vremena, pristupa objektima za ishranu i decu), ograničava rad na određeno vreme preko agencija za privremeno zapošljavanje i sprečavaju situacije da jedno lice godinama radi kod istog poslodavca preko različitih agencija.
Ustupljeni zaposleni za vreme privremenog obavljanja poslova kod poslodavca korisnika imaće pravo na jednake uslove rada kao i uporedni zaposleni kod poslodavca korisnika, tvrdi Stanić.
Jednaki uslovi rada odnose se na trajanje i raspored radnog vremena, prekovremeni rad, noćni rad, odmor u toku rada, dnevni, nedeljni odmor i godišnji odmor, odsustvo uz naknadu zarade u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu koji se primenjuje kod poslodavca korisnika.Takođe jednaki uslovi predviđeni su i što se tiče elemenata za obračun i isplatu zarade, naknade zarade i naknade troškova, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu trudnica i majki dojilja, zaštitu omladine i zabranu diskriminacije …
Stanić navodi da je ukoliko žele da se bave ovom delatnošću potrebno da privredni subjekti do 1. marta dobiju dozvolu resornog ministarstva.
Takođe, tek nakon dobijanja dozvole resornog ministarstva privredni subjekti mogu registrovati šifru delatnosti 78.20 I 78.30 u Agenciji za privredne registre kao pretežnu delatnost.
„Ako do 1. marta ne dobiju dozvolu obavezni su da podnesu zahtev za ispis odnosno promenu pretežne delatnosti u Agenciji za privredne registre jer će u suprotnom snositi snakcije“, rekla je Stanić.
Ukoliko ne postupe u skladu sa zakonom I rade, a da za to nemaju dozvolu kazne se kreću od 800.000 do 1, 5 miliona dinara.
Sindikati su uspeli damalo ublaže prvobitan predlog zakona, koji je predviđao da „radnika na lizing“ može da bude i do 30 odsto od ukupnog broja kod jednog poslodavca.
Ali ostalo je da radnici na privremenim i povremeni poslovima, što se u načelu radi o lizingu, ne mogu da ostvare recimo sindikalna prava organizovanja. Takođe, pitanje je kako mogiu da ostvare zakonsku mogućnost na bolovanje i godišnji odmor ako, recimo, kod jednog poslodavca rade iznajmljeni tri meseca, pa dva kod drugog…
Prema podacima Sindikata Sloga, trenutno u Srbiji preko 70.000 radnika radi „u statusu iznajmljene robe“. Iz ovog sindikata, ali i drugih, ističu se da „rad na lizing“ u potpunosti dehumanizuje radnika, stvara sloj prekarijata u svetu, ne smao u Srbiji (radnika na privremenim poslovima. bez izvesne budućnosti i socijalnih prava) i pretvara Srbiju u zemlju jeftine obespravljene radne snage.
Profesor Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost, ističe da su ugovori o privremenim i povremenim poslovima veliki problemi ostavljaju ogroman prostor za manipulaciju.
„Ugovori o PPP su cinična iznajmljivanja radne snage koja je po pravilu sindikalno slabije zaštićena od radnika na neodređeno zato što je njima otežano članstvo u sindikatima. S druge strane, radnici se drže u strahu od otkaza, pa im se na taj način uskraćuju sva prava koja bi trebalo da budu adekvatna pravima zaposlenih. To je tragičan primer nestabilnog i nesigurnog radnog odnosa, umesto da imamo dostojanstven rad koji je adekvatno i blagovremeno plaćen. Zato je potreban daleko veći nivo solidarnosti samih zaposlenih, ukupne javnosti i jasna osuda svih aktera, uključujući i poslodavačke organizacije“, ističe Stojiljković i dodaje da je bar polovina radnika u Srbiji angažovana po ugovoru o PPP i na lizing.
Izvor: Kamatica/Mondo.rs