Analitičari su saglasni da je zbog privredne paralize izazvane korona virusom SAD već u recesiji, kao i da su na njenom pragu Evropa i Japan. Ekonomska situacija se pogoršala neviđenom brzinom. Pad američkog BDP-a bi mogao biti veći nego tokom prethodne finansijske krize, a posledice po privredu mnogo teže. Procenjuje se da će samo u ugostiteljstvu bez posla ostati oko sedam miliona ljudi, a da će već do ovog petka biti otpušteni svi konobari i konobarice, odnosno 2,6 miliona ljudi.
„Već smo u recesiji”, kaže Robin Brooks, glavni ekonomista Instituta za međunarodne finansije. On procenjuje da će američki bruto domaći proizvod (BDP) u prvom tromesečju pasti za 0,2 odsto na godišnjem nivou, a u drugom za 3,6 odsto.
Ističe da su, paradoksalno, razlog za to upravo mere koje su nužne da bi se sprečilo širenje korona virusa (karantini, ograničenja putovanja i zatvaranje uslužnih delatnosti i preduzeća). One su zaustavile svakodnevno poslovanje i gurnule privredu u prvu recesiju od finansijske krize 2008. godine.
To je samo deo mera kojima se pokušava da se uspori širenje korona virusa u SAD, gde je do sada zabeleženo gotovo 8.000 zaraženih, dok je od virusa umrlo 145 ljudi.
Moguć veći pad BDP-a nego za vreme finansijske krize
„Ako želite brzo da zaustavite virus, morate da uvedete stroge mere, a što su one strožije, to će biti gore po privredu“, kaže Gregory Daco, ekonomista iz Oxford Economicsa.
On procenjuje da će američki BDP u tromesečju od aprila do juna pasti za čak 12 odsto na godišnjem nivou, što bi bio veći pad nego na vrhuncu Velike recesije 2008. godine, kada je u četvrtom kvartalu privreda potonula 8,4 odsto.
Ipak, Daco očekuje brzi privredni oporavak u drugom polugodištu, pa bi u celoj ovoj godini privreda mogla da zabeleži nulti rast.
Ekonomska situacija se za sada pogoršava neviđenom brzinom. Pandemija koronavirusa izazvala je velike poremećaje u distributivnim lancima i potražnji širom sveta. Mnoge su države zatvorile škole, zabranile javna okupljanja, zatvorile restorane i druge uslužne delatnosti, odgodile sportske i kulturne događaje…
Započeo talas otpuštanja
U SAD je već započeo talas otpuštanja, posebno u industrijama koje su najugroženije zbog ekonomskog zastoja: putovanja, zabava, hoteli, restorani… To je stub uslužnog sektora, koji čini najveći udeo u američkoj privredi. Stoga analitičari predviđaju veliki rast nezaposlenosti tokom narednih meseci.
„Sjedinjene Države imaju 2,6 miliona konobara i konobarica, od kojih će gotovo svi već do ovog petka biti nezaposleni. Izveštaj o zaposlenosti u martu ove godine, koji će biti objavljen početkom aprila, mogao bi biti najgori mesečni izveštaj o zaposlenosti u SAD-u. Do sada, najveći pad broja zaposlenih od 1,96 miliona zabeležen je u septembru 1945. godine“, kaže Michael Hicks, ekonomista u Centru za poslovna i ekonomska istraživanja Univerziteta Ball.
Čak je i predsednik SAD Donald Tramp ovih dana upozorio da američkoj privredi preti recesija.
Za Amerikom u recesiju ulaze Evropa i Japan
Prvi pokazatelji su veoma loši. Prema podacima FED-a, proizvodna aktivnost u državi Njujork, koja je najteže pogođena pandemijom, pala je ovog meseca na najniži nivo još od recesije 2009. godine.
Analitičari banke JP Morgan objavili su procenu da će američki BDP u ovom tromesečju najverovatnije pasti za četiri, a u idućem za 14 odsto, dok bi u celoj ovoj godini najveća svetska privreda imala pad od 1,5 odsto.
I ostali analitičari očekuju pad američkog, ali i mnogih drugih najvećih privreda u svetu.
„SAD, Evropa i Japan kreću u recesiju”, poručili su juče analitičari iz kompanije IHS Markit, koji procenjuju da će svetski BDP ove godine porasti skromnih 0,7 odsto, dok bi američka privreda mogla pasti za 0,2 odsto. Ishod će, međutim, najviše zavisiti od toga koliko dugo će trajati paraliza privrede zbog suzbijanja korona virusa, kao i koliko brzo i na koji način će reagovati monetarne i fiskalne vlasti.
Američka centralna banka FED je već u dva navrata u poslednje dve nedelje drastično snizila ključne kamatne stope, spustivši ih na nivo od nula do 0,25 odsto, i ubrizgala stotine milijardi dolara u finansijski sistem kako bi poboljšala likvidnost.
Vašington, pak, užurbano priprema paket pomoći privredi u vrednosti od od oko 1.300 milijardi dolara. To je znatno više u odnosu na paket pomoći koji je Kongres usvojio za vreme finansijske krize 2008. i 2009. godine, pri čemu bi svaki Amerikanac mogao dobiti ček na 1.000 dolara.
Tramp je u sredu zatražio od Kongresa da odobri 500 milijardi dolara za gotovinske isplate poreskim obveznicima, kao i 50 milijardi dolara zajmova za pomoć avio kompanijama. Plan, takođe, uključuje 300 milijardi dolara pomoći malim preduzećima, kao i 150 milijardi dolara kreditnih jemstava za ostale pogođene industrije.
U ugostiteljstvu bi posao moglo da izgubi sedam miliona ljudi
Među najugoroženijima je ugostiteljstvo, pa je Američko uduženje restorana zatražilo juče od od čelnika Bele kuće i Kongresa paket pomoći u iznosu od 455 milijardi dolara, jer bi taj sektor mogao da izgubi gotovo polovinu svojih zaposlenih i najmanje četvrtinu godišnjeg prometa zbog udara korona virusa.
Uduženje je saopštilo da bi restorani u naredna tri meseca mogli da izgube 225 milijardi dolara prometa, što je četvrtina njihovog ukupno procenjenog prometa od 899 milijardi dolara.
Kako restorani moraju da se zatvore zog širenja korona virusa i da preusmere svoje poslovanje na dostavu hrane ili da čekaju bolja vremena, industrija bi mogla da izgubi oko sedam miliona od ukupno 15,6 miliona radnih mesta i oko 675 milijardi dolara prihoda, navelo je Udruženje u pismu upućenom predsedniku SAD Donaldu Trampu i čelnicima Kongresa.
Američko uduženje restorana je poslalo ovo pismo samo dan nakon što su direktori nekih od najvećih svetskih lanaca brze hrane, uključujući McDonald’s, Restaurant Brands International i Yum! Brands, bili na sastanku s Trampom i drugim državnim zvaničnicima.
Zahtevi Udruženja uključuju osnivanje fonda za oporavak restorana i prehrambene industrije u iznosu od 145 milijardi dolara. Njihova želja je da se poboljša likvidnost u sektoru, zatim 100 milijardi dolara osiguranja od prekida poslovanja i 135 miliona dolara pomoći u slučaju katastrofe. „Bez snažnih i brzih poteza saveznih vlasti, mnogi restorani jednostavno nikada neće nastaviti da rade“, upozoravaju u Američkom uduženju restorana.