Analitičari najvećih konsultantskih kompanija u svetu razradili su tri scenarija kako se može odvijati situacija sa pandemijom korona virusa do kraja ove godine: optimistički, loš ali ne i katastrofičan i najgori. Smatraju da drugi scenario u ovom trenutku deluje najrealnije. Ali i sami iskazuju velike rezerve prema ovim pognozama jer je zbog do sada iskazanih osobenosti virusa teško predvideti krajnje posledice.
Oprimistički: brz oporavak
Prvi scenario je optimistički, odnosno predviđa brz zdravstveni oporavak, pa time i bolje izglede za ekonomiju. Prema toj verziji, pokazuje se kao tačna pretpostavka da je virus osetljiv na promene godišnjih doba i sa rastom temperature povlači se u svom žarištu, odnosno u kineskoj pokrajini Hubei već do kraja marta. Sredinom maja vrhunac epidemije prolazi i u drugim područjima u svetu koja su zahvaćena zarazom, a na jugu Evrope možda i nešto ranije, zbog veće izloženosti virusa suncu. Najduže se zadržava na Srednjem istoku, ali i tamo epidemija slabi i nestaje do kraja juna.
Relativno spor oporavak
Drugi, i prema mišljenju stručnjaka za sada najverovatniji scenario donosi relativno spor zdravstveni oporavak od virusa, pa time i globalno usporavanje ekonomije, s relativno ozbiljnim padom privrednog rasta zbog trendova koji su obeležili početak ove godine.
To na globalnom nivou znači pad BDP sa 2,5 odsto na 1,5 odsto, maksimalno dva odsto. Ova varijanta se takođe zasniva na pretpostavci da je virus osetljiv na promene klimatskih uslova, ali zbog brzine širenja epidemije oporavak je sporiji nego u prvom scenariju.
Kina se u ovoj verziji zdravstveno oporavlja do kraja marta, ali je virus aktivan u drugim regionima u svetu do kraja juna, kada će početi da se povlači. Iza sebe ostavlja velike ekonomske posledice, pre svega zbog šestomesečnog zaustavljanja mnogih privrednih aktivnosti.
Prema tom scenariju, sve do kraja godine osećaće se posledice: turisti i dalje neće putovati ili će to činiti samo na kratkim destinacijama i to automobilom, u prodavnicama će i dalje nedostajati tehničke robe, a najveće posledice, osim aviokompanija, mogli bi da pretrpe trgovci proizvodima koji se zasnivaju na tehnološkim komponentama iz Kine.
Najgora varijanta: sve staje dok se virus sam ne iscrpi
Treći scenario donosi katastrofu. Zdravstvenu, jer će se pokazati da virus nije osetljiv na promene klimatskih uslova. To onda ima za posledicu da se početna epidemija neće završiti, nego će se, uz verovatne dodatne mutacije samog virusa, transformisati u globalnu, dugotrajnu pandemiju bez predvidljivog roka trajanja.
Tu statistike više ne pomažu, niti je moguće savetovati kompanije šta su najbolje poslovne opcije u takvoj situaciji. Umesto umerenog optimizma iz prva dva scenarija, to bi bila situacija u kojoj drastično pada tražnja na tržištu, kupuju se samo najosnovniji proizvodi neophodni za život.
Benzin je jeftin, jer se ne putuje. Izvoz zamire, roba iz uvoza je skupa, neisplativa uvoznicima, svet je u dubokoj recesiji, u kojoj, zbog osnovnog zdravstvenog uzroka, nijedna od poznatih ekonomskih poluga ne funkcioniše. Finansijska tržišta su u kliničkoj smrti. Ako se ne pronađe lek protiv korone, u tom, najgorem scenariju, svet će biti prisiljen da čeka na prirodan kraj širenja virusa, odnosno da se iscrpu mogućnosti za njegovo širenje.