Predlog da se zbog spasavanja privreda najsiromašnijih zemalja, pre svega afričkih, proglasi privremeni moratorijum na otplatu dugova najviše će zavisiti od Kine. Pojedini analitičari smatraju da Kina, kao najveći kreditor, neće prihvatiti takvu opciju. Međutim, u Pariskom klubu ocenjuju njen pristup razgovorima unutar G20 kao vrlo konstruktivan. Iz Pekinga se čak čuju nezvanične izjave kako u slučaju pojedinih afričkih država ne bi trebalo insistirati na redovnom vraćanju duga.
Na sastanku ministara finansija i guvernera iz 20 najrazvijenijih država sveta (G20), razgovaraće se o privremenom moratorijumu na otplatu dugova najsiromašnijih država. Reč je o strategiji za spasavanje privreda zemalja u razvoju, većinom afričkih, piše „Fajnenšl tajms“.
Međutim, otpis dela tih dugova – kako predlažu Međunarodni monetarni fond i Svetska banka – pre svega zavisi od pristanka Kine, pojedinačno najvećeg kreditora Afrike. Pozivajući se na upućene izvore, „Fajnenšl tajms“ navodi da bi moratorijum trajao šest ili devet meseci, s mogućnošću da se produži i tokom 2021. godine. „Bogate zapadne države i međunarodne institucije iskoristiće taj period za definisanje vrlo jasnih kriterijuma, od zemlje do zemlje, da li će doći do otpisa dugova ili samo do promene plana u otplati“, navodi izvor britanskog časopisa.
Za Afriku pogubniji pad cene nafte nego virus
Iako su afričke države za sada praktično pošteđene od epidemije koronavirusa – ceo kontinent broji 12.500 slučajeva oboljenja, što je tek delić od ukupno 1,7 miliona zaraženih širom sveta – na tamošnje ekonomije snažno se odrazio pad cena nafte, te slabljenje vrednosti lokalnih valuta.
Ekonomisti predviđaju veliki pad afričkih privreda i gubitak oko 20 milona radnih mesta. Sve to znatno otežava otplatu kredita koji su uzimani nakon izbijanja prošle krize 2008. godine.
Afrički ministri finansija zatražili su paket pomoći vredan 100 milijardi dolara. Od toga bi se 44 milijarde dolara odnosilo na odloženo servisiranje dugova – bilateralnih, multilateralnih ili komercijalnih. Pored toga, traže da se najsiromašnijim državama deo dugova oprosti, a ostatak reprogramira s dugoročnijim zajmovima uz nižu kamatnu stopu.
Analitičari, međutim, smatraju da bi to bio prilično veliki ustupak, a da labavija dužnička omča pre svega zavisi od volje Pekinga.
Kina bi morala da prihvati velike gubitke
Prema podacima Univerziteta „Džon Hopkins“, kineska vlada, banke i kompanije pozajmile su afričkim državama između 2000. i 2017. godine 143 milijarde dolara. I to uglavnom za gradnju velikih infrastrukturnih projekata. Prema nekim procenama, kinesko kreditiranje Afrike nadmašuje vrednost zajmova Svetske banke.
Primera radi, 33% posto spoljnog duga Kenije pripada kineskim poveriocima, kao i 17% u Etiopiji ili 10% u Nigeriji. Studija vašingtonskog „Centra za globalni razvoj“ (CGD) objavljena prošle nedelje, pokazuje da su kineski krediti nepovoljniji od zajmova Svetske banke.
Razdoblje počeka je kraće, a prosečna kamatna stopa iznosi 4,14% godišnje, nasuprot 2,1% koliko traži Svetska banka. Razlog leži u činjenici da su kineski krediti uglavnom komercijalni. Stoga Skot Moris, analitičar CGD-a, smatra kako bi kineski poverioci morali da pristanu na značajne gubitke u slučaju globalnog dogovora o otpisu, a to je prema njegovom mišljenju malo verovatno.
Moris se poziva na dosadašnja iskustva, navodeći primer da je Kina 2017. godine otpisala Sudanu 160 miliona dolara, tek 2,5% od 6,5 milijardi dolara ukupnog duga. Stoga je Ken Ofori-Ata, ministar finansija Gane, poručio prošle nedelje kako bi Kina trebalo da učini više.
„Pošteda“ za privatne investitore
Kineski zvaničnici su, pak, izjavili za „Rojters“, doduše neformalno, da je Peking voljan da razgovara na bilateralnom nivou i da je saglasan kako u slučaju pojedinih afričkih država ne bi trebalo insistirati na redovnom vraćanju duga.
Odil Reno Baso, predsednica Pariskog kluba – grupe od 22 države koje su veliki kreditori – kaže za „Fajnenšl tajms“ da bi svaka odluka o otplati dugova afričkih država trebalo da se usaglasi sa svim kreditorima, te da Kina „vrlo konstruktivno učestvuje u razgovorima unutar G20“.
Međutim, uverena je da će G20 prihvatiti izuzeće od moratorijuma za privatne investitore. Na tom tragu razmišljaju i zvaničnici G20. Kako otkriva jedan od njih, G20 neće vršiti pritisak na privatne ulagače da pristanu na olakšavanje otplate dugova jer bi, kako tvrdi, to moglo da poremeti dužničko tržište.
Foto: geralt, Pixabay