Količina medicinskog otpada je u razvijenim zemljama utrostručena od početka širenja bolesti COVID-19. Infektivni otpad sada obuhvata mnogo više stvari, poput posteljine i plastičnih pribora za jelo iz bolnica. U Privrednoj komori Srbije (PKS) apeluju da se omogući malim i srednjim preduzećima da se uključe u ulaganja u infrastrukturu za upravljanjem opasnim otpadom. To je pitanje nacionalne bezbednosti, a tekuća kriza je i zdravstvena i klimatska i ekonomska, kažu u PKS.
Kako navodi Balkan Green Energy News, svet je preko medija i društvenih mreža ubrzo po izbijanju zaraze video plaže u Hongkongu prekrivene maskama i rukavicama. Zatim su se našle i kod nas na ulicama i u prirodi, dok su domaćinstva dobila slaba ili nikakva uputstva o postupanju sa zaštitnom opremom.
Kako je to regulisano i koliko je opasna? Da li je virus korona uslovio adaptaciju postupka vezanog upravljanje medicinskim i, konkretnije, infektivnim otpadom?
Stručnjaci iz raznih oblasti i kompanije daju svoj doprinos i ističu važnost odgovornog i bezbednog upravljanja ovim materijalom i potrebu da se ono unapredi u specifičnim uslovima kakvi su sada, ali i kad prođu izazovi koje je postavio COVID-19.
Jedino što to zarazno oboljenje menja jeste zaštita osoblja i ona mora da bude na najvišem nivou, „kao da je u pitanju epidemija variole vere“, objašnjava za Balkan Green Energy News Goran Belojević, šef katedre za higijenu sa medicinskom ekologijom na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Maske, rukavice i maramice iz domaćinstava su opasan, „doktrinarno infektivni otpad”, izjavio je i preporučio da se tretira rastvorom natrijum-hipohlorita u spreju ili prokuva deset minuta. Zaštita onih koji rukuju medicinskim otpadom mora biti „hermetička“, podvukao je Belojević.
Sakupljanje sekundarnih sirovina treba obustaviti
Profesor Medicinskog fakulteta Goran Belojević objašnjava da osoblje koje je u kontaktu s medicinskim otpadom sad mora da bude zaštićeno kao da je epidemija variole vere. Upitan za rizik po sakupljače sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada i sa deponija, bio je izričit da tu praksu kao i otkup navedenog materijala „treba potpuno obustaviti dok pandemija traje”.
Programski koordinator Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 Danilo Ćurčić navodi da država nije promenila stav i da još nema pomaka u naporima da se rad tih ljudi „legalizuje i vrednuje“.
Većina sakupljača stanuje u neformalnim naseljima, u kojima u dobrom broju slučajeva nema ni pijaće vode, presudne za higijenu i sprečavanje širenja zaraze, podsetio je i rekao da nadležne službe moraju hitno da je obezbede. Kretanje je ograničeno kao i svim građanima, a po informacijama sa terena je u otpadu sada manje sirovina nego pre početka krize, napomenuo je Ćurčić.
Infektivni otpad sada obuhvata i posteljinu iz bolnica
Količina medicinskog otpada je u razvijenim zemljama utrostručena od početka širenja bolesti COVID-19, tvrdi Bojan Sudarev, direktor podružnice nemačke firme Remondis Medison u Srbiji. Ona je jedina u zemlji u privatnom sektoru koja spaljuje medicinski otpad, dok se 90 odsto spaljuje u okviru nekih javnih zdravstvenih ustanova.
Naš sagovornik kaže da, radi zaštite od virusa korona, u ovu kategoriju mora da se svrsta i, na primer, plastični pribor za jelo i posteljina iz specijalnih bolnica. Klinički otpad se prikuplja posebno opremljenim vozilima i steriliše se i drobi, nakon čega prestaje da bude opasan. On se i spaljuje, jer nije dozvoljena reciklaža.
Remondisu se obim posla u Srbiji smanjio, rekao je Sudarev i napomenuo da na drugim tržištima kompanija sada prikuplja i zbrinjava više otpada nego ranije. On je ukazao na obavezu svih institucija, firmi i organizacija da jednokratnu zaštitnu opremu predaju na tretman pre odlaganja na deponije.
Vlasti moraju da rade na podizanju svesti o sprečavanju širenja zaraze, prvenstveno savetodavnim merama, po Sudarevljevim rečima.
Posebano zbrinjavanje maski i rukavica
„Lokalne samouprave treba da naprave kolektorska mesta za upotrebljene maske i rukavice, iz kojih bi ovlašćeni operateri mogli uspešno evakuisati potencionalno opasan otpad. Uređaji za sterilizaciju postavljeni u većim zdravstvenim centrima i postojeći kapaciteti dovoljni su za njihove potrebe”, kazao je, uz napomenu da unošenje opasnog otpada iz drugih ustanova „drastično povećava rizik po zaposlene i po pacijente”.
Mnogo je bezbednije da se takav materijal predaje ovlašćenim operaterima, veli Sudarev. Istakao je da je neophodno izraditi registar proizvođača otpada, da bi imali obavezu da ga zbrinjavaju, i apelovao na nadležne da utiču na male ordinacije.
Oprez u samoupravi i domaćinstvima
Opština Gornji Milanovac je postavila kontejnere za rukavice, maske i maramice na 30 mesta, tako da građani mogu bezbedno da ih odlažu i umnogome zaštite sakupljače komunalnog otpada. U Čačku ljudi koji su u izolaciji dobijaju posebne kese za to.
Gradska čistoća u Beogradu preuzima medicinski otpad tek nakon autoklaviranja odnosno sterilizacije parom. On se na deponiji u Vinči dodatno obrađuje i odlaže u posebne kasete. Međunarodna asocijacija za čvrsti otpad (ISWA) je objavila preporuke, u svetlu pandemije virusa korona, kako da se izoluje i deponuje opasni medicinski i infektivni otpad.
Beogradsko komunalno preduzeće i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” pozvali su domaćinstva da iskorišćene predmete poput maski, rukavica i ubrusa poprskaju dezinfekcionim sredstvom, skupljaju u kese i vezuju ih pre bacanja.
ISWA je po izbijanju zaraze virusom korona objavila preporuke kako da se izoluje i deponuje opasni medicinski i infektivni otpad. Specijalne bolnice za COVID-19 dobile su jednokratnu posteljinu. Skafanderi, viziri i ostala oprema se posle upotrebe pakuju i odvoze.
PWW, koji sakuplja, prevozi, sortira i odlaže komunalni otpad u šest gradova i opština u Srbiji, zamolio je građane da kontejnere zasad ne zatvaraju, da ne bi morali da diraju poklopce rukama. Kompanija je otkrila da se otpad na deponijama prekriva češće nego ranije.
Ulaganje u infrastrukturu zajedno s privatnim sektorom
U međuvremenu, Privredna komora Srbije pokrenula je dijalog svih zainteresovanih strana o zaštiti životne sredine u pandemiji i posle. Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, rekao je za Balkan Green Energy News da treba da se omogući malim i srednjim preduzećima i privatnom kapitalu uopšte da se uključe u investiranje u infrastrukturu za upravljanjem opasnim otpadom. To je pitanje nacionalne bezbednosti, a tekuća kriza je i zdravstvena i klimatska i ekonomska, izjavio je.
Evropska unija priprema protokol za otpad iz domaćinstava u kojima su ljudi u preventivnoj izolaciji ili postoje indicije da su oboleli.
Primeri iz regiona
Vesna Miranović iz Nacionalnog koordinacionog tijela za zarazne bolesti iz Podgorice kazala je za Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore (CIN-CG) da je povećan oprez kada se prikuplja medicinski i infektivni otpad iz medicinskih centara koji zbrinjavaju zaražene korona virusom, iako se protokol nije menjao. Ona je navela da se i same kese s tim otpadom dezinfikuju.
Ulcinjska Komunalna djelatnost obezbedila je jednokratne maske i rukavice za radnike, a oni dezinfikuju prostor oko kontejnera i kamione.
Rade Đikanović iz crnogorske Ekomedike, koja zbrinjava opasni medicinski otpad, kazao je za naš portal da se taj materijal mora pakovati i obeležiti po propisu. Pre preuzimanja se dezinfikuje ambalaža u kojoj je pripremljeni otpad, a posle i kontejner, rekao je.
Preporučena je stalna dezinfekcija svih potencijalno kontaminiranih površina, dodaje Đikanović i podvlači da su troškovi povećani usled pojačanih aktivnosti i mera za zaštitu. “Lokalne samouprave su kroz komunalne službe i djelatnosti izdale uputstva i obezbijedile pravovremeno sakupljanje zaštitne opreme na raznim nivoima, kako pojedinaca tako i kolektiva. Što se tiče pravilnog načina stavljanja i skidanja rukavica i maski, treba pratiti preporuke Instituta za javno zdravlje i Svjetske zdravstvene organizacije,” izjavio je.
Što se tiče Bosne i Hercegovine, Medic-OTP planira da u Karakaju kod Zvornika izgradi pogon za spaljivanje opasnog otpada. Opasni medicinski otpad se skladišti u zemlji, a dosad se i odvozio u Beč na spaljivanje.
Aida Commerce iz Sarajeva saopštila je, kako prenosi CIN-CG, da je porasla količina otpada koja dolazi iz ustanova primarne zdravstvene zaštite. Za to vreme, smanjuje se obim kod malih ordinacija, na primer stomatologa i u estetskoj hirurgiji, kažu u firmi i dodaju da taj sektor “radi smanjenim kapacitetom ili nikako”.
Nagli napredak u Kini tokom krize
Kineska provincija Hubej, u kojoj je korona virus započeo širenje i došao i do najizolovanijih područja na Zemlji, uspela za samo ovih nekoliko meseci da uspostavi sistem da se medicinski i infektivni otpad tretira za 24 sata. Kapacitet je porastao na 667,4 tone dnevno sa 180 tona. Vuhan, tamošnji glavni grad i prvi epicentar epidemije, podigao je obim na 265.5 tona sa samo 50 tona dnevno.
Pokrajina Hubej u Kini je za nekoliko meseci oštre borbe s novim korona virusom uspela da skoro učetvorostruči kapacitet na 667,4 tone dnevno, a medicinski i infektivni otpad se potpuno zbrinjava istog dana.
Kompanija Gient, koja je pre tri godine planirala da investira u izgradnju postrojenja u Srbiji, u Kini je za samo 15 dana izgradila postrojenje za preradu medicinskog otpada kapaciteta 30 tona dnevno.
Izvor: www.balkangreenenergynews.com