„Uveren sam da ćemo iz ove krize izaći, ako ne za dva meseca, onda za četiri, ako ne za četiri, onda za dve četvrtine, i najkasnije za godinu dana“, izjavio je premijer Poljske Mateus Moraviecki. U Nemačkoj se oporavak ekonomije prognozira za narednu godine, dok u i Srbiji stručnjaci smatraju da bi oporavak najvećeg dela privrede, u najboljem slučaju, mogao biti u narednoj godini.
Kriza nije strukturna
Kao jedan od glavnih razloga bržeg oporavka, ekonomisti navode što ova kriza nije strukturna, kao recimo ona iz 2008. godine, pa bi mnoge firme, čim prođe vanredno stanje i budu ukinute restriktivne mere, mogle brže da se oporave i vrate na tržište.
Šef vlade Poljske je, odgovarajući na pitanje novinara o obimu krize i vremenu trajanja u toj zemlji, istakao da će iz nje izaći najkasnije za godinu dana. Oporavku će doprineti i različite mere koje Vlade usvajaju kao podršku privredi. Poljska, recimo, planira da usvoji paket mera vredan 52 milijarde dolara kako bi neutralizovala štetne posledice korone u privredi.
Vodeći nemački instituti za ekonomska istraživanja prognoziraju oporavak nemačke ekonomije naredne godine, uz rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5,8 odsto. Za ovu godinu istovremeno nikako nisu optimistični. Očekuju pad veći od 4 odsto, što je najveći negativni efekat po privredu od finansijske krize 2008.
„Oporavak brz ako se i pandemija završi brzo“
U osnovnom scenariju u Srbiji, ako bi epidemiološka kriza trajala do kraja juna, bilo bi realno da se sledeće godine dogodi oporavak, kaže u razgovoru za „Blic Biznis“ Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Tada bi, kako objašnjava, mogle da se ostvare pozitivne stope rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Tvrdi da, ipak, sve zavisi od toga koliko dugo će trajati osnovna, odnosno zdravstvena kriza i kakav će biti režim rada, te da je stoga teško dati jedan odgovor.
„Ako se kriza bude završila u drugom kvartalu ove godine, dakle do kraja juna, onda možemo očekivati da naši veliki ekonomski partneri u Evropskoj uniji – Nemačka, Austrija i Italija krenu sa postepenim oporavkom, što će se postepeno odraziti i na kretanja kod nas. Ukoliko s druge strane, osnovna kriza bude potrajala ili se ponavljala u talasima – da krenemo da radimo pa za tri nedelje ponovo bude prekid rada, ili duže od maja i juna, onda je moguće da veći broj preduzeća trajno propadne što bi i oporavak učinilo dužim“, objašnjava Ranđelović.
Dodaje da ako bi se zdravstvena kriza završila u junu, to bi značilo da će i u trećem i u četvrtom kvartalu krenuti oporavak, ali da to verovatno neće biti dovoljno da bi se ova godina završila u zbiru u plusu po pitanju privrednog rasta, već bi se to očekivalo u narednoj.
„Ipak, ako se zdravstvena kriza produži i na leto, ili ako na jesen krene drugi talas, a ne bude vakcine, i ponovo dođe do prekida rada i lanaca snabdevanja, onda je sve neizvesno i može da potraje duže. Ne znamo na koji način će se sve razvijati, ne samo kod nas, već generalno“, ocenjuje naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, suštinska razlika između ove krize i one iz 2008. je što ova nije strukturna.
„Tada je nastao strukturni šok na finansijskim tržištima i trebalo je vremena da se sve stavi pod kontrolu, a ovde je egzogeni šok. Ukoliko taj šok nestane ili bude značajno ugrožen, nema razloga da se većina preduzeća koja su sada na pauzi ne krenu da rade normalno. A ako to ipak bude potrajalo do jeseni, mnoga preduzeća neće moći da opstanu, onda , čak i da krene oporavak van, preduzeća neće moći odmah da krenu sa radom“, navodi Ranđelović.
Govoreći o brzini oporavka, ekonomista Aleksandar Stevanović rekao je da će se brže oporaviti one zemlje koje su imale solidne stope rasta, a pad BDP-a Srbije nije uzrokovan strukturnim problemima, tako da ima „dobre šanse da se vrati kada prođe kriza“. Ocenjuje da je privreda Srbije pre izbijanja pandemije bila prilično zdrava i veruje da će se mnoge firme brzo oporaviti i vratiti na tržište, čim prođe vanredno stanje i budu ukinute pojedine mere, poput socijalnog distanciranja.
„Verujem da se može očekivati blagi oporavak već u trećem, a potpuni u četvrtom kvartalu. Ipak, neke grane se neće oporaviti potpuno, poput turizma, verovatno i ugostiteljstvo i organizacija događaja kao i sport. Naravno, i neke gde je došlo do pada cena. Sve ostale mogu brzo da krenu, tome će sigurno doprineti i državne mere podrške koje su prilično dobro odmerene.
Dobro je i što Srbija nije prezadužena, pa sada može sebi da priušti određeni dug“, ocenjuje Stevanović
S druge strane, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Ljubodrag Savić ocenjuje da izlazak iz krize nije tako jednostavan i da se neće desiti brzo, naročito imajući u vidu šta se dešavalo 2008. godine.
„Ova kriza je mnogo većeg inteziteta od prethodne, a Srbija se mučila i da onu iz 2008. godine savlada. Nama je BDP tek u 2016. prešao visinu iz 2008. I prošli smo kroz jedan težak period štednje u tri godine.
Nisam optimista da može u kratkom vremenskom periodu da se desi oporavak. Iako je naša privreda sitna u odnosu na svetsku, dosta je uključena u svetsku, jer mi nismo samodovoljni skoro ni u jednoj stvari, a ne možemo proceniti kada će se te zemlje oporaviti. Mnogo je duže vreme izlaska iz krize nego ulaska, a ne znamo ni kada će se zdravstvena kriza završiti“, objašnjava Savić.
Treba, kako kaže imati u vidu i novo zaduženje koje će Srbija imati ove godine, a s obzirom na to da će se mnoge zemlje zaduživati i vrednost novca će ići na gore.
NBS: Oporavak privredne aktivnosti u nastavku godine
Narodna banka Srbije ističe da bi nakon pada u drugom tromesečju, oporavak privredne aktivnosti Srbije trebalo da usledi u nastavku godine, pri čemu će brzina oporavka zavisiti od dužine trajanja pandemije.
NBS naglašava i da je Srbija ovu krizu dočekala u znatno povoljnijoj poziciji, sa stopom privrednog rasta od više od četiri odsto, niskom i stabilnom inflacijom sedmu godinu zaredom, eliminisanom fiskalnom neravnotežom i znatno redukovanom eksternom neravnotežom, kao i deviznim rezervama na najvišem nivou od kada se prate.
Izvor: Blic