Za poslodavce je sredina maja, za kada je najavljen početak realizacije državne pomoći privredi, suviše daleko. Veliki broj firmi već je otpustio radnike i obustavio poslovanje.
Drugima su prihodi značajno podbacili, a troškovi nastavili da idu. Zato je neophodno da već od 10. aprila krene isplata minimalca i da se što pre precizira način realizacije određenih mera, kaže za „Blic Biznis“ Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.
Primena ekonomskih mera podrške da počne što pre
Do 15. maja ima još mnogo više od mesec dana, a do tada ko živ, a ko mrtav. Hoteli i ugostiteljstvo već su iscrpljeni i pred kolapsom. Mnoge firme će vrlo brzo doći u situaciju da neće biti sposobne da investiraju i uzimaju kredite, mnoge su već otpustile radnike.
Ako se tome doda činjenica da nedelju dana nakon donošenja ekonomskih mera države još uvek nema detaljnih instrukcija o njihovoj primeni, strah od neizvesnosti dodatno je veći, stav je mnogih poslodavaca. U Hrvatskoj, je recimo, već počela isplata minimalnih zarada.
Nekoliko poslovnih udruženja već se obratilo Vladi Srbije sa predlozima i zahtevima da primena ekonomskih mera podrške počne što pre, kako bi ispunile svoj smisao i kako privrednici ne bi bili u još većim problemima. Unija poslodavaca Srbije bila je među prvima. U apelu Kriznom štabu resornom za privredu kao prvu stavku naveli su hitnost primene mera i ne samo to.
„Napominjemo da bi mere trebalo da budu jasno formulisane i nedvosmislene, da ne predviđaju komplikovane procedure i dokumentaciju koju nije moguće prikupiti u kratkom roku, da ne isključuju jedne druge, te da se hitno krene sa njihovom primenom, jer u suprotnom pomoć koju privreda očekuje neće imati efekta“, naveli su iz Unije poslodavaca.
Unija poslodavaca Srbije je predložila dodatne mere, među kojima su i odlaganje poreza na imovinu, uz kasniju naplatu na 24 mesečne rate bez kamata, i plaćanje PDV-a po naplaćenoj realizaciji, počev od 1. januara 2021. godine.
Predlažu i da se reprogram plaćanja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, počevši od isplata zarada za april 2020. godine, eventualno od dana donošenja Odluke o uvođenju vanrednog stanja, pa do donošenja odluke o ukidanju, odnosi na sve privredne subjekte, a njihovo plaćanje da bude odloženo za, kako je i predviđeno, od 1. januara 2021. godine na 24 mesečne rate.
Nezadovoljni su i predstavnici sektora. Mere koje je predstavila država za pomoć privredi nisu dovoljne za sektor ugostiteljstva i primenjive su svega 40 odsto, ocenio je direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES) Georgi Genov. Kako je dodao samo državna pomoć u isplati minimalne zarade od najmanje 6 meseci za zaposlene u hotelima i restoranima mogla da sačuva radna mesta.
I ekonomista Mlađen Kovačević smatra da bi sa primenom mera svakako trebalo krenuti što pre, ali da se mora voditi računa i kome sve ide državna podrška.
„Nezahvalno je prognozirati bilo šta u situaciji kada niko ne zna koliko će tačno trajati ova pandemija, a naša privreda je dosta povezana i zavisna od dešavanja u svetu, odnosno od drugih privreda, od uvoza komponenata ili rezervnih delova… Ova kriza će svakako smanjiti i priliv stranih investicija u Srbiju, ali ipak treba obratiti pažnju prilikom dodele sredstava, jer već imamo primere kompanija koje su dobile značajne subvencije za zapošljavanje, a na prvu naznaku krize su otpustile radnike“, napominje sagovornik „Blic Biznisa“.
Atanacković dodaje i da poslodavci imaju i druge muke.
„I dalje im nije jasno da li uopšte ne treba da isplaćuju plate do sredine maja, što nije logično, jer su radnici bili angažovani i tokom marta i očekuju svoje zarade. Naime, mere podrške obuhvataju i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade, a s druge strane – zakon nalaže da se pre isplate plata najpre obračunavaju i uplaćuju porezi i doprinosi. Kada smo se obratili Ministarstvu finansija, dobili smo odgovor da se zakon mora poštovati“, pojašnjava Atanacković.
Izvor: Blic Biznis