Pre desetak dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u jednom od mnogobrojnih medijskih gostovanja izjavio da se razmatra zahtev za finansijsku pomoć od MMF-a, da bi pre pet dana izjavio nam novac Fonda nije potreban u ovom trenutku.
„Nama MMF nudi da uzmemo oko milijardu. To bi izašlo negde tri do pet godina ročnost na oko tri odsto. Nama to nije potrebno i to nam je skupo u ovom trenutku. Možemo da uzmemo ovih 100 plus 200 miliona od Svetske banke na 0,5 odsto“, rekao je Vučić.
Vrlo bitan razlog za ovakvu odluku mogla bi da bude emisija jednogodišnjih dinarskih obveznica 14. aprila u vrednosti 29,4 milijarde dinara ili 250 miliona evra sa kamatnom stopom od 1,8 odsto i visokim procentom realizacije.
Pre toga, 2. aprila Ministarstvo finansija se zadužilo za 51,7 milijardi dinara ili oko 420 miliona evra emisijom trogodišnjih dinarskih obveznica sa prinosom od 2,15 odsto. Sa emisijom 12-godišnjih obveznica vrednih 47,25 miliona evra krajem marta po kamatnoj stopi od 1,89 odsto Srbija se u poslednjih mesec dana zadužila za skoro 740 miliona evra.
Karakteristično za ovu krizu je odliv kapitala
Iako zaduživanje samo po sebi deluje kao loša stvar, ovo je u stvari dobra vest, jer se zemlje u razvoju širom sveta suoačavaju sa naglim zaustavljanjem priliva kapitala iz razvijenih zemalja i ne samo to, već tokom 70 dana od 21. januara odliv kapitala iz hartija od vrednosti u ovim zemljama je iznosio skoro 100 milijardi dolara.
Na ovo je upozorio i Međunarodni monetarni fond i obavezao se da će pomoći pogođenim zemljama da prevaziđu ovaj problem. Ovako je finansijska kriza u mnoge države stigla pre zdravstvene krize izazvane virusom. Devizni kursevi i vrednost akcija u Meksiku, Južnoj Africi, Brazilu, Tajlandu i drugim zemljama u usponu su se sunovratili kako je kapital iz razvijenih zemalja počeo da se vraća kući i u dolare, kao što to obično biva u vreme kriza.
Ono što je karakteristično za ovu krizu je što je odliv kapitala u roku od oko dva meseca čak četiri puta veći nego u vreme prethodnih kriza poput 2008. ili finansijske krize u Jugoistočnoj Aziji 1990-ih.
Prema podacima iz platnog bilansa koji je objavljen tek zaključno sa februarom nema pokazatelja značajnijeg odliva kapitala, jedino je kod državnih obveznica zabeležen odliv od 80 miliona evra kog nije bilo prethodnog meseca, niti u istom periodu prošle godine.
Ivan Nikolić, urednik MAT-a, ističe da će se više videti iz platnog bilanca za mart i april, ali da su dobar indikator odliva kapitala kretanja na deviznom tržištu.
„Da imamo veliki pritisak na povlačenje kapitala, stranci bi kupovali evre i iznosili bi ih. Međutim, mi nemamo pritisak na međubankarskom deviznom tržištu, što ukazuje da nema nekih navala na tržištu“, kaže Nikolić podsećajući da je recimo u martu Hrvatska morala da proda 1,6 milijardi evra kako bi stabilizovala kurs. S druge strane, od početka godine NBS je na deviznom tržištu intervenisala neto prodajom 215 miliona evra, a od 13. marta do sada neto je prodala 30 miliona evra.
Nikolić napominje da su najugroženije turističke zemlje gde ova grana privrede pokriva veliki deo deficita tekućeg računa.
„Zemlje sa velikim deficitom tekućeg računa, kojima presuši izvor njegovog finansiranja su velikom problemu. Recimo u Hrvatskoj je pokrivenost robnog uvoza izvozom oko 50 odsto. Kada nema priliva deviza onda se javlja pritisak na devizni kurs. Srećom mi nismo u toj poziciji“, ističe Nikolić dodajući i da je dobro što je udeo dolarskog u javnom dugu smanjen na ispod 20 odsto.
U odgovoru na pitanje u NBS kažu da iako su se pojedine zemlje u okruženju suočile sa odlivom kapitala od izbijanja pandemije virusa kovid 19, u Srbiji to nije bio slučaj jer je postignuta makroekonomska stabilnost, a učešće javnog duga u BDP-u smanjeno je za oko 20 procentnih poena BDP-a.
Nastavljena visoka sektorska rasprostranjenost priliva SDI
„Nakon rekordnog priliva SDI u Srbiju u 2019. godini od 3,8 milijardi evra (8,3 odsto BDP-a) koji je više nego u potpunosti pokrivao tekući deficit Srbije, snažan priliv SDI u Srbiju nastavljen je i u prvim mesecima 2020.
Prema podacima platnog bilansa, tokom januara i februara 2020. priliv SDI u Srbiju iznosio je 526,4 miliona evra, što je na približno istom nivou kao i u prva dva meseca 2019. godine (tada je priliv iznosio 574 miliona evra), a dobar rezultat očekujemo i u martu“, napominju u NBS dodajući da je tokom prva dva meseca 2020. nastavljena visoka sektorska rasprostranjenost priliva SDI, koje su i dalje najvećim delom usmerene u izvozno orijentisana preduzeća, pre svega u prerađivački sektor.
Kada je reč o portfolio investicijama u prva dva meseca 2020. godine, ukupno gledano je zabeležen neto odliv od 86,9 miliona evra, ali, kako navode u NBS, treba imati u vidu da je tu uračunata i redovna isplata preostalog dela evroobveznice koja je izdata 2013. u iznosu od 104,6 miliona evra.
„Kada se isključi ovo redovno dospeće evroobveznice, beleži se neto priliv po osnovu novih ulaganja u domaće hartije od vrednosti u iznosu od 17,7 miliona evra, dok je u prva dva meseca 2019. po ovom osnovu zabeležen je odliv od 39,3 miliona evra.
Srbija ne spada u one zemlje za koje postoji sumnja u solventnost
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ukazuje na to da su u martu devizne rezerve smanjene za svega 300 miliona evra, što pokazuje da Srbija ne spada u one zemlje za koje postoji sumnja u solventnost.
„Veće smanjenje deviznih rezervi se očekuje posle pandemije kada ponovo počne uvoz i izvoz, a istovremeno će biti manje priliva SDI. Prošle godine imali smo deficit tekućeg računa oko sedam odsto BDP-a, ali SDI su bile još veće od toga. Ove godine deficit tekućeg računa biće manji, možda četiri-pet odsto BDP-a, ali mislim da SDI neće biti dovoljne da pokriju deficit. Što se tiče špekulantskog kapitala, to zavisi od opšteg stanja u regionu i zemlji, ali i od neke loše vesti koja može biti okidač za masovni odliv kapitala, jer u krizi investitori burno reaguju. Inače mi nismo u lošoj poziciji, nalazimo se u Evropi, nemamo preteran javni dug, mada stanje nije ni najbolje, ali za sada nema direktne opasnosti“, ocenjuje Arsić.
Izvor: Danas