Kamilica, nana, žalfija, beli slez, ali i bosiljak, vranilovka, valerijana i lincura, samo je deo lekovitih i aromatičnih biljaka koji se mogu uzgajati u valjevskom kraju. Relejf, klima i zemljište i nadmorska visina pogoduju ovim biljnim vrstama, nisu zahtevne za gajenje, a sa druge strane imaju svoje tržište.
Da je u ovim krajevima moguće gajiti lekovito bilje pokazala je i studija „Mogućnosti gajenja lekovitog i aromatičnog bilja na području grada Valjeva“, koju je Poljoprivredna stručna i savetodavna služba Valjevo uradila u saradnji sa JP „Agrorazvoj – valjevske doline“. Prema dobijenim podacima u valjevskom kraju postoje odlični uslovi za gajenje skoro svih vrsta lekovitog bilja koje postoji u Srbiji.
„S obzirom da su u ovim krajevima najzastupljenija mala gazdinstva, lekovito bilje moglo bi da se gaji i da donese dodatnu zaradu domaćinima, jer ne zahteva dodatnu radnu snagu ni mehanizaciju. Za one koji se odluče da gaje lekovito bilje trebalo bi da se organizuju obuke i predavanja, jer za ovu vrstu uzgoja ne postoji tradicija i mnogo je nepoznanica“, kaže Svetlana Jerinić, jedna od autora Studije i stručni saradnik za ratarstvo u PSSS Valjevo.
Mala ulaganja, a prihodi se svake godine povećavaju
Ono što treba znati i što pokazuju istraživanja i iskustva drugih je da je isplativije uzgajati lekovito bilje nego neke druge poljoprivredne kulture, a prihod može biti i do tri puta veći od onoga što se uloži.
„Matičnjak je, na primer, biljka koja može doneti dobru zaradu, jer raste i razvija se desetak godina. Svake godine ova biljka daje određeni prihod, a ulaganja su minimalna. Da bi se podigao zasad matičnjaka na jednom hektaru površine, za seme, đubrivo, radnu snagu, zaštitu u prvoj godini treba uložiti oko 1.200 evra. Prosečan prinos je oko 1.5 tona i od toga je prihod oko 1.500 evra, što znači dobit od oko 300 evra“, objašnjava Svetlana i dodaje da su već naredne godine, ulaganja manja, ali se dobija mnogo veći prinos, čak i do tri tone, pa je prihod, ako se računaju i subvencije od oko 3000, domaćinu ostaje zarada od oko 2.100 evra.
Pet godina za punu zrelost lincure
Predrag Savić iz sela Donje Leskovice, pre nepune dve godine počeo je da gaji lincuru.
„Počelo je tako što sam u saradnj sa Institutom Josif Pančić napravio rasadnik, da vidimo da li se na ovim prostorima lincura može gajiti. Ovde je nadmorska visina viša od 600 metara i ispostavilo se da može. Seme smo posejali i ono je bilo u rasadniku godinu dana. Onda se jednogodišnje biljke rasađuju. Potrebno je otprilike oko pet godina da koren biljke dostigne težinu od oko kilogram i tada se može vaditi“, objašnjava Savić i dodaje da biljka ne traži neke posebne uslove, samo je potrebno u prvoj godini uklanjati travu i korov dok biljka ne ojača.
Biljku ne napadaju štetočine, pa nije potrebna nikakva hemijska zaštita niti neke posebne agrotehničke mere, zbog čega nema mnogo posla. Jedino je potrebno čekati četiri do pet godina da koren dobije svoju težinu i zrelost. Tržište za ovu biljku postoji, nešto se i izvozi, a cena je 300 dinara za kilogram svežeg korena.
Uzgoj lekovitog bilja na svega jednom hekatru površine
Uzgoj lekovitog bilja u valjevskom kraju nije razvijen, jer se prema poslednjim podacima sa popisa poljoprivrede, lekovito bilje gaji na svega jednom hektaru površine.
Valjevski kraj, inače, obiluje netaknutom prirodom, što je i jedan od uslova za uzgoj lekovitog i aromatičnog bilja. Za razliku od kamilice koja je jednogodišnja biljka i u koju se svake godine mora investirati, sa uzgojem sleza i žalfije mogu se postići visoki prinosi po hektaru, a to donosi i dobru zaradu.
Da bi se unapredila ova grana poljoprivrede neophodno je i da se od strane lokalne samouptave pomogne osnivanje zadruga ili udruženja uzgajivača lekovitog bilja, ali i da se obezbede sredstva za podizanje i opremanje sušara za preradu lekovitog i aromatičnog bilje.
Izvor:Agroklub.rs