Očekuje se da će broj nezaposlenih porasti za onoliko koliko je tokom krize izgubilo posao, zatim za 70.000 novih kadrova na tržištu koji izlaze iz obrazovnog sistema, ali i za broj povratnika iz inostranstva koji će odlučiti da ostanu u Srbiji. Međutim, ono što je u normalnim okolnostima negativna društvena pojava, sada bi moglo pomoći privredi Srbije, piše MONS. Naime, svake godine oko 100.000 osoba radnog uzrasta emigrira iz zemlje. Imajući sve ovo u vidu, niko ne može sa sigurnoću da prognozira koliko će porasti nezaposlenost, ali čini se da je njen rast neminovan.
Kretanje nivoa nezaposlenosti zavisi kako od intenziteta priliva u nezaposlenost, tako i od intenziteta odliva iz nezaposlenosti. Priliv u nezaposlenost ne zavisi samo od broja otpuštenih radnika, nego i od priliva novih ulaznika na tržište rada. To su uglavnom oni koji završavaju školovanje, ali i oni koji žele ili su primorani da se ponovo aktiviraju na tržištu rada. Najveći „redovan“ priliv novih ulaznika u Srbiji dogodiće se sa završetkom školske godine na leto i na jesen, ali će njihove mogućnosti za nalaženje posla ostati ograničene. Na godišnjem nivou, novi ulaznici odgovaraju veličini jedne godišnje kohorte mladog stanovništva, što je nešto manje od 70.000 lica.
Uticaj migracija na tržište rada
Na „plus“ strani (mada je u normalnim okolnostima to ograničenje, a ne prednost), svake godine iz stanovništva radnog uzrasta (do 65 godina) izađe oko 100.000 ljudi. To je za oko 35.000 više od novih ulaznika. Ovaj faktor zamene delimično olakšava apsorpciju novih mladih ulaznika na tržište rada čak i u teškim vremenima kao što je ovo.
Još jedan faktor koji može dodatno da podigne nivo nezaposlenosti čine naši kratkoročni spoljni migranti, koji deo godine provode radeći u inostranstvu, a zarađeni novac troše u Srbiji, uglavnom se ne uključujući uopšte, ili tek marginalno, na domaće tržište rada. Na osnovu zvaničnih podataka o prelascima granice na početku pandemije, može se grubo proceniti da se otprilike njih 50-60 hiljada vratilo sa kratkoročnog rada u inostranstvu tokom marta. Na godišnjem nivou, taj broj potrebno je pomnožiti otprilike sa tri. Premda neće svi oni završiti kao nezaposleni (neki će verovatno uspeti da odu u inostranstvo, drugi se prosto neće uključivati na tržište rada, treći će se uključiti u neki porodični posao i sl.), ipak se i po ovom osnovu može očekivati dodatan porast nezaposlenosti od nekoliko desetina hiljada.
Ekonomska situacija zavisi i od zdravstvenih faktora
Ipak, treba imati u vidu da je uzročnik tekuće krize specifičan, neekonomski faktor i stoga je veoma teško povlačiti paralele sa krizama iz bliske prošlosti i njihovim efektima na tržište rada. S tim u vezi, sve prognoze su u ovom trenutku ekstremno nezahvalne, jer se još ne mogu predvideti ni orijentaciona dužina trajanja ni intenzitet poremećaja globalnih i regionalnih ekonomskih tokova usled pandemije. Naivno bi bilo očekivati da će se sa prolaskom epidemije i ukidanjem vanrednog stanja situacija na tržištu rada Srbije vratiti u pretkriznu. Sasvim je izvesno da stanje na tržištu rada neće zavisiti isključivo od stepena oporavka privrede Srbije, već i od brzine jenjavanja epidemije i privrednog rasta u zemljama sa kojima imamo najjače ekonomske veze.
Sektori sa nižim zaradama u većem riziku
U delatnostima visokog rizika tržišta rada na kratak rok zaposleno je čak 44,4% od ukupnog broja registrovanih zaposlenih (osim registrovanih poljoprivrednika). U delatnostima srednjeg do visokog rizika zaposleno je dodatnih 7,4% registrovanih zaposlenih. Na srednji rok, 3,9% zaposlenih ostaće izloženo visokom riziku, dok će u delatnostima srednjeg do visokog rizika ostati 27,2%.
Interesantan je još jedan momenat – u proseku, sektori sa višim prosečnim zaradama imaju niži prosečni rizik tržišta rada, i obrnuto. Ovo sugeriše da se može očekivati rast sektorske nejednakosti u zaradama u odnosu na stanje pre krize. Dodatno, prve međunarodne analize ukazuju na to da su zanimanja koja su „imunizovana“ od šoka ponude zbog toga što se njihovi radni zadaci mogu u najvećoj meri obavljati od kuće u proseku znatno bolje plaćena u odnosu na ona koja zahtevaju prisustvo zaposlenih na radnom mestu (Dingel and Neiman, 2020). To bi kroz restrukturiranje radnih mesta i zadataka unutar pojedinačnih sektora moglo da dodatno oteža relativni položaj niskoplaćenih visoko-kontaktnih zanimanja.
Autori: Mihail Arandarenko i Dragan Aleksić
Ceo tekst sa pratećom tabelom možete pogledati na sajtu Monitoringa socijalne situacije u Srbiji (MONS)
Foto: mwewering, Pixabay