„U prethodnih pet godina, od 2014. do 2019, neto dobitak privrede je povećan za više od pet puta, sa promenljivom godišnjom dinamikom rasta. Broj zaposlenih je porastao za 200.719 novih radnika, dok je broj privrednih društava porastao za 11.892 društava”, rekao je Milan Lučić, direktor Agencije za privredne registre povodom publikacije
„Godišnji izveštaj o poslovanju privrede u 2019. godini” koja je objavljena danas na internet stranici Agencije i koja neće biti predstavljena na uobičajenoj konferenciji za novinare, zbog nestabilne zdravstvene situacije izazvane korona-virusom.
Poslovni prihodi i poslovni rashodi privrede su rasli skoro istom dinamikom
Polazeći od 2014, to je bila poslednja godina u kojoj se domaća privreda još uvek postepeno oporavljala od prethodne finansijske krize i suočavala se sa posledicama poplava. Republika Srbija je tada imala pad BDP za -1,8%, pad industrijske proizvodnje za -6,5%, najniži broj zaposlenih u privredi (971.171 radnika) i negativan neto rezultat od 132,6 milijardi dinara.
„Od 2014. godine, srpska privreda je u narednih pet godina postepeno rasla, na šta ukazuje više pokazatelja. BDP je sa -1,8% porastao na 4,2%, odnosno 4,4% u poslednje dve godine, dok je ukupan obim poslovnih aktivnosti privrede porastao za skoro 40%.
Poslovni prihodi i poslovni rashodi privrede su rasli skoro istom dinamikom, a za postizanje bolje ekonomičnosti u poslovanju domaće privrede, potrebna je veća kontrola rashoda”, istakla je Ružica Stamenković, Registrator Registra finansijskih izveštaja, sagledavajući rezultate poslovanja privrede na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za poslednjih pet godina.
Stope likvidnosti su na polovini od zadovoljavajućeg nivoa
Profitabilno poslovanje je doprinelo povećanju finansijskih kapaciteta privrede za preko 1/4, što je povećalo sopstvene izvore i sposobnost privrede za servisiranje dugova neophodnih za dalji razvoj. Postepeno je dolazilo do smanjenja nagomilanih gubitaka za 7,2 procentna poena kumulativno za poslednjih pet godina, jer je stopa izgubljenog kapitala opala sa 43,7% (2014) na 36,5% (2019).
„Svi ovi rezultati doprineli su postepenom uspotavljanju ravnoteže u finansiranju privrede i smanjenju nelikvidnosti, koja još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Stope likvidnosti su na polovini od zadovoljavajućeg nivoa, dok rast dugoročnih kredita, zajedno sa sopstvenim kapitalom, još uvek nije dovoljan za finansiranje stalne imovine”, zaključuje Milan Lučić.
Ružica Stamenković ističe da do smanjenja kratkoročnih kredita dolazi na račun povećanja obaveza iz poslovanja, koje se koriste kao dopuna u kratkoročnom finansiranju.
Ona je, takođe, naglasila da potrebna kratkoročna sredstva i dalje nisu dovoljna za servisiranje tekućih obaveza, ali se broj privrednih društava koja su nelikvidna duže od 90 dana smanjio sa više od petine (na kraju 2014) na 12% (na kraju 2019).