Balkan nema više tu „ekskluzivu“ da se večito predstavlja u svetu kao „bure baruta“. Sada su nezapamćena zdravstvena i istovremeno ekonomska kriza uzrokovana pandemijom, dodelile ovu etiketu državama širom sveta. Pobune gnevnih građana će u drugoj polovini godine dostići nivo „kakav nije viđen već decenijama“, predviđaju britanski analitičari.
Medijske analize, ali i istraživanja institucija koje se bave procenama ekonomskih i društvenih rizika saglasne su da će najverovatnije doći do porsta demonstracija i pobuna u svetu. Ekonomski šok izazvan koronom, ali i kompromitovane državne, zdravstvene i naučne institucije podstaći će gnev i posledično velike nemire u drugoj polovini ove godine miliona ljudi koji ostaju bez posla.
Analitičari predviđaju žestoke pobune bar u četrdesetak zemalja, najviše u Africi i Latinskoj Americi. Tako francuski čaospis „Les Echos, specijalizovan za finansijsko tržište, navodi prognoze britanske istraživačke kompanije „Verisk Maplecroft“ da se svet zbog korone već pretvorio u bure baruta.
Najrizičnije u 37 država
Prema istraživanju britanske kompanije, ovi potencijalni sukobi će imati snagu koja će dovesti u pitanje unutrašnju stabilnost država, „na nivou koji se retko mogao videti u poslednjim decenijama“. Zemlje koje su najviše izložene pretnji od masovnih pobuna su one u kojima je pandemija samo pojačala već postojeće veliko nezadovoljstvo državnom politikom.
„Verisk Maplecroft“ je identifikovao 37 zemalja za koje kaže da će se „suočiti s velikim nemirima u drugoj polovini ove godine“, od kojih je većina u Africi i Latinskoj Americi, poput Nigerije, Demokratske Republike Kongo, Etiopije, Venecuele i Perua. U analizi se napominje da bi kraj godine mogao biti „eksplozivan“ i na velikim tržištima u nastajanju, kao što su Bangladeš, Turska i Egipat.
Nestabilnost bar u naredne tri godine
Ograničavanje i zabrane kretanja koje je većina zemalja uvela radi smanjenja širenja korona virusa dovele su do smanjenja socijalnih sukoba. Međutim, „ukupan broj protesta na tržištima u nastajanju u ovom trenutku gotovo je dostigao nivo pre pandemije“, saopštava britanska kompanija.
Dodaju da će u 37 najrizičnijih zemalja nestabilnost potrajati barem u naredne tri godine, usled male sposobnosti ekonomskog i društvenog oporavka od pandemije.
Tako se očekuje da će se rizik od protesta u posaharskoj Africi povećati zbog „pogoršanja ekonomske situacije, siromaštva i nemogućnosti da se osigura dovoljno hrane za stanovništvo“. Da je situacija blizu tačke ključanja pokazuju neredi u Etiopiji, do kojih je došlo nakon atentata na tamošnjeg umetnika početkom jula.
U Latinskoj Americi najkritičnija Venecuela
Francuski list dodaje da u mnogim afričkim zemljama rastu napetosti s porastom troškova životnih namirnica, kao posledice pandemije korona virusa.
Prema prognozi britanskih analitičara, u Latinskoj Americi najteži nemiri bi mogli pogoditi Venecuelu, čija je ekonomija već sada na ivici. Nakon što je stopa hiperinflacije prošle godine dostigla 9.000%, šest od deset građana Venecuele već živi u ekstremnom siromaštvu.
Nemiri će se pogoršati i u SAD
Iako veća sposobnost oporavka umanjuje rizik od društvenih potresa, ona ga ne isključuje. To je naročito slučaj „ako već postoji nezadovoljstvo zbog političkih i ljudskih prava, ili zbog drugih sistemskih problema“. U istraživanju se navodi primer Indije, gde će sporovi oko zakona o državljanstvu ponovo izbiti na površinu, kao i Hong Konga, gde se već nastavljaju protesti protiv zvaničnog Pekinga.
Izvještaj upozorava da će se Sjedinjene Američke Države suočiti s „neizbežnim nemirima“ jer antirasistički protesti zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda, sada se šire i na nezadovoljstvo zbog masovne nezaposlenosti izazvane ekonomskom krizom.
Foto: justabigadventure, Pixabay