Argentina je u petak službeno postala prva zemlja na svetu koja je odobrila upotrebu genetski modifikovane (GMO) pšenice otporne na sušu. Ova vest izazvala je žestoke kritike na račun te južnoameričke zemlje koja već ima masovnu izvoznu poljoprivrednu industriju.
Transgena pšenica HB4 kompanija „Bioceres“ otporna je na sušu i podnosi herbicid natrijum glufosinat, kombinaciju za koju kompanija kaže da može pomoći u povećanju prinosa u godinama bez padavina. Ali, vlada je rekla da se ipak seme ne može prodati pre nego što Brazil, najveći njihov kupac ove kulture, odobri njegov uvoz.
Prošle godine je 45 odsto od 11,3 miliona tona zrna koju je izvezla Argentina otišlo u Brazil, koji još uvek nije komentarisao izglede za odobrenje kupovine GMO pšenice.
Nijedna država još nije odobrila uvoz
Mnoge poljoprivredne grupe usprotivile su se vladinom odobrenju proizvoda zbog zabrinutosti da bi to moglo stigmatizovati izvoznike.“Ne samo da postoji rizik za izvoz ove žitarice i brašna već i skroba, glutena, pekarskih proizvoda, testenina i svih drugih prerađevina“, stoji u izjavi koju su potpisala regionalna udruženja poljoprivrednika, trgovci i komora izvoznika žitarica (CEC).
Nijedna druga zemlja na svetu još nije odobrila uvoz GMO pšenice, a to za argentinske poljoprivrednike znači tek malo podsticaja za njenu setvu.
Osim toga, grupe za zaštitu životne sredine upozorile su da se još uvek ne zna dovoljno o takvim usevima kao i sredstvima za uništavanje korova, kao što je natrijum glufosinat i da li su takvi proizvodi bezbedni za konzumaciju i ljude.
Traže uverenje da pšenica koju kupuju nije GMO
„Čak ni zeleno svetlo iz Brazila ne bi pokrenulo kompaniju „Bioceres“ da odmah komercijalno lansira novu tehnologiju pre nego što dobije odobrenje sa drugih tržišta“, rekao je za reuters, Federiko Truko, izvršni direktor te kompanije aludirajući na to kako će se ova vrsta žitarice uzgajati i u drugim zemljama sveta(?)
Udruženja povezane sa lancem snabdevanja farmi u Argentini upozorile su da nacionalne i međunarodne kompanije već traže uverenja da pšenica i brašno koje kupuju nema genetske modifikacije.
„Šteta koja bi se dogodila na našem tržištu bila bi nenadoknadiva i nepovratna“, poručili su iz tog udruženja dodajući kako ih vlada nije kontaktirala pre odobrenja.
Inače, sortu pšenice HB4 razvio je „Trigall Genetics“ uz ulaganje kompanije „Bioceres BIOX.A“ i francuskog „Flormimonda Despreza“.
Najčešći GMO su soja, kukuruz, repica i pamuk
Dakle, ovo je prva GMO pšenica koja je dobila dozvolu za proizvodnju.
Pre toga je najrazvijenija transgena pšenica bila Monsantova MON 71800, otporna na glifosat. Upotreba za hranu joj je odobrena u Kolumbiji, ali poljoprivrednici su bili zabrinuti zbog potencijalnog gubitka tržišta u Evropi i Aziji pa je na kraju Monsanto povukao svoju prijavu za odobrenje.
Najčešće genetski modifikovani usevi su soja, kukuruz, uljana repica te pamuk. Podsetimo, nedavno je Evropska komisija odobrila genetski modifikovanu soju (GMO) za upotrebu u ishrani ljudi kao i životinja. Reč je o sorti MON 87708 x MON 89788 x A5547-127, kompanije Monsanto.
Izvor: Agroklub
Foto: Pixabay