Zamenica zaštitnika građana Nataša Tanjević ocenila je usled povremenog pokretanja teme uvođenja smrtne kazne u Srbiji da se kažnjavanje ne sme svoditi na golu represiju, a da njen cilj ne sme biti osveta učiniocu krivičnog dela.
Ona je povodom Svetskog dana borbe protiv smrtne kazne, koji je obeležen 10. oktobra, dodala da umesto toga treba težiti pravednoj i srazmernoj kazni „koja će najbolje ostvariti zahteve generalne i specijalne prevencije“.
„U dve trećine zemalja sveta, smrtna kazna je zakonom ukinuta ili se ne primenjuje, a u zemljama koje još uvek to nisu učinile nema dokaza da je stopa kriminaliteta manja, niti da se smanjuje broj najtežih krivičnih dela“, navodi Tanjević i dodaje da je ta mera u suprotnosti sa kapacitetima za borbu protiv zločina koje imaju savremene države.
Zaštitnik građana podseća da se od 2007. godine, kada je Srbija predsedavala Komitetom ministara Saveta Evrope, 10. oktobar obeležava i kao Evropski dan borbe protiv smrtne kazne.
Smrtna kazna je u Srbiji ukinuta 2002. godine, a poslednji put je izvršena 1992. godine
Podsetimo da je istraživanje koje je rađeno prošle godine, a u vezi sa uvođenjem smrtne kazne u Srbiji, pokazalo da je 58 odsto građana za ovaj vid kažnjavanja, protiv je bilo 25 odsto ispitanika, dok je njih 17 bilo neodlučno.
Rezultati iste ankete su pokazali da je među pristalicama Srpske napredne stranke (SNS) 65 odsto onih koji bi podržali takvu promenu krivičnog zakonika, da je neodlučnih 16, dok je protiv 20 odsto.
Među onima koji su bliski pokretu Dveri i Demokratskoj stranci Srbije, 80 odsto je za, 12 je neodlučno, a devet je protiv. Najveći deo pristalica politike Srpske radikalne stranke (SRS), njih 88 odsto, je za takav vid kažnjavanja najtežih krivičnih dela, dok je samo 12 procenata protiv.
Od 2007. gotovo svake godine rastao je broj građana u Srbiji koji su za ponovno uvođenje smrtne kazne.
Izvor: Beta, 021
Foto: Pixabay