Zakon koji propisuje oporezivanje prihoda iz inostranstva postoji od 2001. godine ali je država tek sada odlučila da ga u potpunosti primenjuje. Kako tvrdi Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu, možda će on obuhvatiti i one koji primaju doznake iz inostranstva, ukoliko ih, zbog neinformisanosti, nisu prijavili kao poklone.
Zakon o porezu na dohodak građana, na osnovu kog je brojnim domaćim frilenserima Poreska uprava „zapretila“ retroaktivnom naplatom petogodišnjih nameta, odavno se ne primenjuje kako treba, a mnogi koji su radili preko interneta nisu ni znali za njegovo postojanje. Iako taj zakon postoji u skoro neizmenjenom obliku od 2001. godine, oni nisu dobijali prethodno obaveštavanja o tome kako funkcioniše, a čak i kada su znali da su obveznici nisu znali kako da ga plate, ocenjuje Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu.
On je tokom diskusije „Porezi, država i rad preko interneta – status frilansera i njihova budućnost“ kazao da pretpostavlja da je Poreska najavila rigorozniju naplatu „zbog manjka novca u budžetu“, a navodi da će ako državni organi budu kontrolisali sve devizne prilive potencijalno oporezovati „stotine hiljada, do milion“ građana, koji možda ne rade onlajn, nego dobijaju doznake iz inostranstva.
„(Ljudi koji dobijaju doznake), iako su morali, možda iz neznanja nisu prijavljivali te poklone kao neoporeziv prihod. (Za frilensere) sama stopa poreza od 10 ili 20 odsto je previsoka, a kada se na to dodaju obaveze i doprinosi, dobija se da bi skoro polovina prihoda (ostvarenog putem frilensovanja) može otići na plaćanje nameta“, kazao je Reljanović.
Samooporezivanje komplikovano za fizička lica
On dodaje da potencijalni problem nije samo veličina nameta, već i nesrećna okolnost što ljudi sami moraju da prijave svoje prihode u roku od 30 dana.
„Čak i kada ne plaćate morate da podnesete poresku prijavu… Ne postoji i dalje da vam sama Poreska uprava izračuna koliko treba da platite. Ta računica je takva da je ni ja, kao neko ko se razume u poresko pravo, ne bih mogao tačno (da navedem). Prosečna osoba bi trebala da unajmi računoviđu ili nauči računovodstvo“, smatra Reljanović.
Zbog toga bi uplatu tog poreza trebalo olakšati, a prava frilensera bi trebalo jasnije definisati drugim zakonima.
„Reforma bi morala u dva pravca, prvo da se pronađe odgovarajući ekonomski model frilensera, gde bi bile prepoznate njihove (potrebe), a drugi bi trebao da ih zakon prepozna kao radnike. Oni ne poseduju nijedno pravo, socijalno imaju jedino ako su imali doprinose (od drugih poslova)… Na duge staze treba iskoristiti mogućnost da se kroz Zakon o radu da šansa frilenserima konačno prepoznaju kao neka vrsta radnika, sa socijalnim pravima“, ocenio je Reljnović.
On smatra da je paradoksalno da država najavljuje poreske olakšice za „digitalce“ koji dolaze iz inostranstva, koje želi da motiviše da dođu i svoj novac troše u Srbiji, a da istovremeno demotiviše domaće frilensere.
„To znači da dajemo podsticaje stranim državljanima, a kažnjavamo naše koji rade to isto… Mislim da posle ove buke niko neće moći da kaže da nije čuo da porez postoji. Inače, i to što ne znate da porez postoji vas ne abolira od plaćanja“, zaključio je on.
Da li je moguće oporezovati sve frilensere?
Reljanović misli da neće milion ljudi dobiti krivične prijave, već da će se porez naplaćivati metodom manjeg ili većeg slučajnog uzorka, što bi značilo da će pojedinci ipak biti procesuirani.
„Sve po jedinstvenom pristupu iz 19. veka ‘hajde da mi njih malo nagazimo pa će oni da poštuju zakon’, umesto da se sprovede neki dijalog. Vaša snaga upravo leži u broju, frilensera sigurno ima desetina hiljada, a kada se dodaju i drugi koi mogu da budu ugroženi možete doći do respektabilnog broja“, smatra Reljanović.
Član inicijative radnika na internetu i organizator diskusije Miran Pogačar kaže da „niko u poreskoj nije mogao da im kaže“ kako će se naplata sprovoditi i da „mali broj ljudi zna kako će (situacija) da se razvija dalje“.
„Frilenseri imaju užasan položaj, a on će verovatno biti još gori u budućnosti“, ocenjuje Pogačar.
Dodao je i da trenutno ne treba pokušavati zaštitu prava individualnim tužbama ili inicijativama za ocenu ustavnosti odluke, već da treba nastupiti kao kolektiv.
U svrhu toga, ljudi okupljeni oko grupe „Inicijativa radnika na internetu“ najavljuju osnivanje udruženja koje će zastupati prava svih onlajn radnika, kao i posebne Fejsbuk stranice na kojoj će biti kačene sve objave koje se tiču ovog pitanja.
Izvor: Nova ekonomija
Foto: Edar, Pixabay