Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović ocenio je da su za stabilnost javnih finansija u srednjem roku dva najveća rizika nereformisana javna i državna preduzeća i prevelike plate u javnom sektoru, jer se ne vidi način kako će neodrživi rashodi za ove dve namene da se smanje.
„Poseban problem s platama je to što one nisu sistemski uređene i njihov rast nije povezan sa objektivnim ekonomskim parametrima. A ako plate u javnom sektoru relativno snažno rastu čak i u vremenu krize, teško je očekivati da će se takva praksa lako napustiti tokom privrednog oporavka“, rekao je Petrović za novi broj nedeljnika NIN.
Kako je naveo, uvođenje sveobuhvatnog sistema platnih razreda ponovo je odloženo za 2022, iako je prvobitno bilo najavljeno još za 2015. godinu.
Govoreći o Er Srbiji, on je rekao da ta kompanija i pre krize nije poslovala održivo.
„Ako iz bilansa isključimo državne dotacije za otplatu starog duga JAT-a, preduzeće je od 2015. do 2019. umesto iskazanog dobitka imalo prosečan godišnji gubitak veći od 20 miliona evra“, rekao je Petrović.
Prema njegovim rečima, „tu su i prikriveni likvidnosni problemi budući da preduzeće nije uspevalo da prilivima iz redovnog poslovanja pokriva dospele obaveze, što je manjak koji se nadomešćivao zaduživanjem.
„Akumulirani gubici su ‘pojeli’ kapital preduzeća, što u formalnom smislu znači da su ispunjeni uslovi za stečaj“, rekao je Petrović.
Pandemija nije direktni uzrok tih problema
On je naveo da pandemija nije direktni uzrok tih problema, ali ih je ogolila, pa preduzeće umesto redovnog manjka gotovine od 30 miliona evra u 2020. godini ima manjak od 60-70 miliona evra.
„Kada na to dodamo obaveze koje dospevaju ove i naredne godine, dolazimo do zaključka da će preduzeću do kraja 2021. godine faliti najmanje 200 miliona evra da preživi“, rekao je Petrović.
„Za održivo poslovanje biće nužna temeljna reforma, zbog čega bi subvencije trebalo usloviti obavezom restruktuiranja. To je praksa koju evropske zemlje primenjuju u sličnim situacijama“, objasnio je Petrović.
Izvor: Beta