Zašto je preporučljivo da postanete gradski lovac sakupljač i već sada krenete sa uzgajanjem insekata za koje nam nauka obećava da su hrana budućnosti? Da li ovakva ishrana, izuzetno bogata proteinima, vitaminima i retkim mineralima može blagotvorno uticati čak i na mozak balkanskih političara? Evo odgovora…
U slučaju da usledi novi talas zaključavanja zbog neukrotivog korona virusa, zlu ne trebalo valja se pripremiti za samoodrživost, pa ako je neophodno i za potpunu nezavisnost od nanovo opsednutih super-marketa. Tu mogućnost nudi stratap kompanija „Livin Farms“, koja je za svoj inovativni aparat namenjen gajenju jestivih insekata u kućnim uslovima, do sada prikupila 145.000 dolara investicija.
Kompaniju je osnovala u Maleziji jedna Austrijanka, koja se tamo zaputila iz svog rodnog sela na granci Austrije i Mađarske. Firma iz Malezije postala je deo HAX programa poslovnog tehnološkog akceleratora u kineskom gradu Šenženu, najvećem akceleratoru za inovativne hardverske proizvode u svetu.
Inovativni aparat „Hive Explorer“ nudi mogućnost ekološki osvešćenim ljudima da postanu moderna verzija gradskih lovaca sakupljača. Kao što urbane, vertikalne bašte načičkane po terasama solitera ne zahtevaju trčanje u ranu zoru na njivu, tako i ovo čudo tehnike ne traži od pripadnika urbane kulture da se naoružani lukom i strelom lomataju po gradskoj džungli.
Ako ne nastavite da čitate, propustićete brojne prednosti
Gradski lovac sakupljač će dobiti „na gotovo“ sedam kutija sa slasnim zalogajčićima koji se u njima koprcaju, a bogati su hranljivim i hrskavim belančevinama. Možete odmah da ih pojedete, nakon nekoliko minuta dinstanja u tiganju, a možete u ime održivog razvoja i da sačuvate deo crvića i dozvolite im da izrastu u bube. Od njih, prema priloženom uputstvu, možete da odgajite novu generaciju crvića koja će vas hraniti i tako u krug, ma koliko trajalo ovo čudo od korone.
Osim toga, doprinećete i čistijoj životnoj sredini. Crviće ćete hraniti ostacima druge hrane, umesto da je bacate, pri čemu bi trebalo imati u vidu da su vašoj budućoj hrani favoriti u prehrani ostaci povrća i žitarica. U posebnom cilindru za odvajanje organskih materija, crvići će ostavljati za sobom proizvode sopstvenog metabolizma, koje možete da upotrebite za đubrenje vaše vertikalne bašte i saksija sa začinskim biljem.
Kutije za gajenje insekata se stavljaju jedna na drugu i priključuju na struju, a svake nedelje obezbeđuju prinos od po 500 grama novih jestivih insekata, bez potrebe da ih sami lovite. Ulaganje od 125 evra, koliko košta ovo minijaturno imanje u dnevnoj sobi, je više nego isplativo imajući u vidu da nam Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) obećava da ćemo u budućnosti svi morati da se naviknemo na insekte kao bitan deo ljudske ishrane.
Ovo vas čeka, jer su insekti zdravi, štedljivi i ne zagađuju
Naime, stručnjaci FAO su izračunali da će 2050. godine na Zemlji biti oko 9,3 milijardi ljudi. Da bi se nahranila tolika populacija biće potrebno da se proizvede 13,5 milijardi tona hrane godišnje, što je za 60 odsto više nego danas. Tolike prinose ne može da obezbedi organska proizvodnja, ma koliko danas bila popularna, pa će morati da se pribegne novim rešenjima. Tri osnovna izvora hrane u budućnosti ćemo obezbediti ako zamenimo meso insektima, algama i delovima kukuruza koji su bogati proteinima i ako jedemo meso nastalo u laboratorijama i genetski modifikovanu hranu, navodi se u časopisu „New Scientist“.
Zašto su insekti dobili prvo, počasno mesto na ovoj listi altrenativne ishrane u budućnosti? Iz nekoliko razloga, kažu naučnici. Pre svega, insekti su zdravi, naročito cvrčci, gusenice i svilene bube, jer sadrže mnogo proteina i dobrih masti, a bogati su kalcijumom, gvožđem i cinkom. U proseku, sadrže između 35 i 60 odsto belančevina, a cvrčci čak 77 odsto. Insekti ne sadrže gotovo ni malo ugljenih hidrata, ali su zato bogati i nekim retkim elementima.
Za razliku od sisara, insekti imaju mnogo kraći ciklus rasta. Oni svoju hranu brže pretvaraju u meso i brže rastu. Potrebno im je manje hrane i vode, mogu da se uzgajaju na veoma malom prostoru i stvaraju manje otpada štetnog po okolinu.
Insekti, pre svega, emituju mnogo manje gasova koji proizvode efekat staklene bašte u odnosu na stoku. Recimo, za razliku od goveda, metan proizvode samo neke grupe insekata, poput termita i bubašvaba (zato, srećom, nisu na UN meniju). Insekti produkuju i daleko manje amonijaka u poređenju sa svinjama. Za gajenje insekata nije neophodno zemljište i mnogo su efikasniji u pretvaranju hrane u proteine. Cvrčcima je potrebno 12 puta manje hrane nego govedima, četiri puta manje nego ovcama i upola manje nego svinjama i pilićima kako bi proizveli istu količinu proteina.
Banketi buba
Insekti su uobičajena hrana u nekim delovima Azije i Afrike. Primera radi, u Kinšasi, koja ima osam miliona stanovnika, 300 grama gusenica konzumira nedeljno jedno domaćinstvo, a 150 do 200 jestivih vrsta insekata zamena je za pirinač u Jugoistočnoj Aziji. Na ulicama mnogih kineskih gradova možete da kupite jestive insekte spremljene na različite načine – kao kandirane poslastice ili glavno jelo. Postoji čak i brašno od insekata koje se koristi kao zamena za obično.
Znamo da ćete odmah prokomentarisati kako u Kini jedu i slepe miševe, pa evo šta je posle bilo, ali pobrojane navike u ishrani u prethodnom pasusu su naučno odobrene i verifikovane. Šta više, stručnjaci FAO ističu da nisu zanemarljivi ni ekonomski efekti. Insekti se gaje na specijalizovanim farmama, koje su vrlo jednostavne i jeftine za konstrukciju i održavanje. Takve farme već postoje u zemljama koje imaju tradiciju u konzumiranju insekata, uključujući i Latinsku Ameriku, gde je to postao unosan sezonski posao.
Ako niste znali, rast trgovine proizvodima od insekata i porast broja farmi koje su namenjene isključivo njihovom uzgajanju su svetski trend. Tako u Australiji, insekti nisu više samo deo tradicionalne ishrane starosedelaca Aboridžina, već i poslastica u jelovnicima prestižnih restorana širom ovog kontinenta.
Ipak, to je izuzetak u zapadnim zemljama, čiji stanovnici nisu naročito skloni ovakvoj vrsti hrane. Zato se sa širenjem uzgajanja i trgovine insektima uporedo održavaju edukativne radionice u Sjedinjenim Državama i Evropi, pod nazivom „Banketi buba“. Osim predavanja koja vam omogućavaju da se neposredno informišete o zdravstvenim, ekološkim i ekonomskim prednostima uzgajanja i konzumacije raznoraznih crvića, na ovakvim banketima ste u prilici i da degustirate hranu koju – ako ne baš vi – po svoj prilici će jesti vaši potomci.
Poslednja šansa za Balkan
Pre nego što vas ponese žar da svoje navike u ishrani, a možda i trenutnu karijeru ravolucionarno preokrenete bacajući se na insekte, dužnost nam je da vas informišemo kako su u EU, kojoj težimo i u koju samo što se nismo učlanili, insekti tek od pre neki dan dozvoljeni u ishrani.
No, kako je direktive iz Brisela svaka članica tumačila „na svoj način“, uzgajanje insekata radi proizvodnje stočne hrane je nacionalnim zakonodavstvima dozvoljeno u Holandiji, Belgiji i Danskoj, potom u sad već „separatističkoj“ Velikoj Britaniji, kao i u zemljama van Unije koje sa njom gaje bliske odnose – Švajcarskoj i Norveškoj. Preporuka je da se držite EU, budući da Holandija prednjači u ovoj delatnosti i ponosi se prvom, najmodernijom farmom insekata na Starom kontinentu. Kako tvrdi vlasnik, kompanija „Protiks“, na njoj se nalazi i prva fabrika u svetu koja se bavi uzgajanjem crne muve i njenom preradom za ishranu stoke.
Ako vam je Holandija daleko, tu je obližnja Hrvatska, gde je zagrebačka firma „Cricky“ započela sa pionirskim poduhvatom uzgajanja insekata na tri lokacije u zemlji. Firma se promoviše i kao regionalni centar i poziva istomišljenike iz drugih država u okruženju da im se pridruže. To je možda šansa da se na nekom budućem samitu šefova država iz regiona posluže insekti i da njihovi proteini postignu ono što mi svi zajedno ne možemo već decenijama – da blagotvorno utiču na mozak naših lidera.
Zorica Žarković
Foto: Pixabay