Posle pandemijskog šoka, evroinvestitorima pažnja će biti više usmerena na tržišta bliža Evropskoj uniji, i to ona gde je radna snaga digitalno obrazovana. To bi moglo da odgovara Srbiji. Međutim, možda su ulagačima još i važniji pravna uređenost i makroekonomska stabilnost države u čiju privredu investiraju.
Vrednost stranih investicija u Srbiji lane je bila 2,8 milijardi evra, što je za 20 odsto manje nego prethodne godine. Kako je pandemija bitno usporila tokove novca, širom globusa je bilo 35 odsto manje stranih ulaganja, pa se čini da je Srbija dosta dobro prošla. Sada se postavlja pitanje hoće li opasna zaraza trajnije promeniti ulagačke tokove i hoće li se strani kapital i narednih sezona slivati na ovdašnje prostore.
Put kapitala
Šok je bio snažan, pad ekonomske aktivnosti drastičan i stoga će otisak zaraze biti trajniji. Još jedna globalna epidemija je započeta na istoku, tržištu koje je poslednje tri decenije bilo najprivlačnije višku novca sa svetskih berza. Prekinuti su brojni snabdevački lanci, proizvodnja je u važnim delatnostima imala teške trenutke.
Možda je ponajviše problema bilo u transportu do ili sa udaljenih destinacija. Toliko da su investitori već korigovali ranije ulagačke kriterijume. Pandemija je dodatno podstakla od ranije izražen trend digitalizacije, pa vlasnici kapitala kada odlučuju o ulaganjima imaju u vidu i ovaj novi trenutak.
Teško da će nadolazećih decenija ulaganja biti u tolikoj meri skoncentrisana na jednu oblast kao što je proteklih bila na istok Azije. Pojedini proizvodni centri biće znatno bliži Evropskoj uniji ili SAD nego što su danas. Time se izbegava ne samo proizvodna zavisnost od jedne regije, već se i višestruko umanjuje verovatnoća prekida snabdevačkih lanaca.
Zamislite samo kakve je sve poremećaje izazvao praktično prekid teretnog brodskog saobraćaja sa Kinom u prvom kvartalu prošle godine; oko 550 teretnjaka, većina nosivosti 100.000 tona, neplanirano nije uplovila u kineske luke, odnosno izašla iz njih.
Uloga digitalizacije
Svakako će investitori i dalje tražiti tržišta sa malim proizvodnim troškovima, ali digitalizacija je naglasila i način ulaganja kada globalna firma ne osniva novu, već sa već postojećom domicilnom ugovara proizvodnju i otkup. Digitalizacija je omogućila potpunu i pravovremenu kontrolu poslovanja bez fizičkog prisustva na samoj lokaciji. Efekat po zaposlenost, plate i poreze je praktično isti.
Ustaljena priča o razlozima pandemije uticaće na buduću predstavu o onima koji su, sticajem prilika, prvi došli pod udar opasnog virusa. Tako će ostati trajna slika o neuređenosti kineskih pijaca i nedaćama sa takvih prostora. Sasvim izvesno Kini će ubuduće biti teže da na najatraktivnija tržišta izvozi direktno. Investitori iz najmnogoljudnije države na svetu već obilaze lokacije na obodu EU i SAD u kojima bi narednih godina otvarali proizvodne pogone, poslednjih decenija masovno locirane baš po kineskim gradovima.
Čini se da mnogo toga što počinje da biva značajno pri investicionim odlukama odgovara Srbiji. Okružena je evrounijskim zemljama, pa će više biti zanimljiva mandarinskim ulagačima nego do sada.
Jeftin novac
Kako smo blizu Unije, a nudimo jeftinu i za digitalnu tehnologiju poprilično obučenu radnu snagu, gotovo je izvesno da će narednih sezona evropski vlasnici kapitala biti zainteresovani za ulaganja širom Srbije. Tim pre što se i dobro snalazi u digitalizaciji. Poslednjih godina stalno raste izvoz ovog sektora i nalazi se rame uz rame sa agrarnim eksportom. Takođe, nevolje oko naplate poreza frilenserima pokazuju u kom obimu strane kompanije angažuju srpske „digitalne nomade“.
Ogromne svote jeftinog novca na svetskim berzama takođe idu u prilog Srbiji, baš kao i poslednjih sezona postignuta makroekonomska stabilnost. Tu je i ne tako malo novih auto-puteva. Uostalom lanjski pad stranih ulaganja od samo (nepunih) 20 odsto ukazuje da je ovdašnji prostor itekako zanimljiv ulagačima. Verovatno i više nego što je bio do pre samo godinu dana.
Slabe tačke
Međutim, i Srbija ima svoje slabe tačke. Ovdašnja životna sredina je izuzetno zagađena, a investitori, naročito posle pandemijskog šoka, sve se ređe odučuju da ulažu tamo gde se ne poštuju „zeleni“ standardi i gde se ne živi po ekološkim načelima. Posebno je finansijski sektor nesklon da kreditira ulaganja u zemlju sa previše čestica u vazduhu, neregulisanog pitanja otpada ili, za evropske prilike neprihvatljivo, siromašne komunalnom infrastrukturom.
Druga slaba tačka u ponudi Srbije kao investicionog područja je vladavina prava. Država u kojoj sudski sporovi traju decenijama jer je pravosuđe pod snažnim, i stalno rastućim, uticajem politike ne može da bude privlačna ni običnom čoveku, kamoli onom ko bi trebalo da uloži novac i da u takvoj sredini oplodi stotinak miliona evra.
Investitorima bode oči i hipertrofiran javni sektor, u kome se zapošljava prvenstveno voljom stranke na vlasti, a zaposleni imaju 30 odsto veću zaradu od radnika iz privatnnog sektora sličnog stepena i profila obrazovanja, mada upola manje rade.
No, ovi, u očima investitora, negativni bodovi mogu da budu ispravljeni. Neophodno je da se reformišu javni sektor i javna ulaganja, koja su poslednjih godina narasla na čak šest odsto BDP. Takođe, javna ulaganja bi trebalo da se znatnim delom preusmere na rešavanje ekoloških i komunalnih pitanja. Dakle, kada je reč o investicijama, mnogo toga je u našim rukama. Ako uspemo da korigujemo ono što odbija kapital, biće i ulaganja.
Izvor: Živan Lazić, 021.rs
Foto> Pixabay