Mada su brz pronalazak vakcine i načelno prihvatanje inicijative Kovaks o njenom ravnomernom distribuiranju podgrejavali nadu da će se pandemija zaustaviti zajedničkom globalnom akcijom, pokazalo se da moćne države prvenstveno gledaju sopstveni interes, dok ih ostali zanimaju samo kao večni kupci medikamenata.
Ceo svet se obradovao kada je pre dva i po meseca u SAD, potom i u Evropskoj uniji registrovana vakcina protiv Kovid19, predstavljena kao zajednički projekat nemačke kompanije „Bajontek“ i američkog farmaceurskog diva „Fajzer“. Nije prošlo ni desetak dana isti regulatori su prihvatili i izum američke „Moderne“.
Potom su usledila i usmena, sasvim nevoljna priznanja valjanosti vakcina poprilično ranije registrovanih na drugim geografskim i, pokazalo se važnijim političkim prostorima – u Rusiji i Kini. Do tada i zapadna stručna javnost je brujala o navodno spornom učinku „Sputnjik V“, odnosno „Sinofarma“.
Od registracije američkih medikamenta protivljanje upotrebi kineske ili ruske vakcine obrazlaže se ubrzanom verifikacijom u matičnim laboratorijama. Svejedno što ni „Fajzerova“, ni „Modernina“ nisu prošle uobičajenu proceduru, pa su i registrovane samo za upotrebu u hitnim prilikama.
Izostalo zajedništvo
Ipak, postojale su nade da će se širenje virusa zaustaviti globalnom akcijom. Evropska unija u zajednici sa Svetskom zdravstvenom organizacijom je osmislila plan Kovaks kako bi se i stanovništvo nerazvijenih i siromašnih država pravovremeno zaštitilo.
U prvi plan je isticana zaštitia najrizičnijih grupa. Činjenica da se i u drugim zemljama pojavljuju tek nešto manje efikasna cepiva dodatno su ulivala poverenje u plansku vakcinaciju, kada je i efekat najveći.
Međutim, nakon dva i po meseca, vidimo da se ceo postupak odvija sasvim drugačijim ritmom, praktično samo u najmoćnijim i, eventualno najspretnijim zemljama. Mali ili siromašni ostavljeni su za posle, nakon što i poslednjeg Amerikanca ili Britanca bocne iglica.
Kukaju čak i u snažnim evropskim državama – Nemačkoj, Italiji, Francuskoj ili Holandiji. Manji ili siromašni su u očajnoj situaciji.
Pobuna stanovništva
Kako danas stojimo sa vakcinisanjem? Ako računamo svaku vakcinu registrovanu u bar jednoj zemlji, imamo dvanaest različitih.
Osim „Fajzerove“ i „Modernine“, u EU je registrovana i ona od britansko-švedske kompanije „AsterZeneka“, tu su i dve kineske, indijska, tri ruske, kubanska i kompanije „Džonson i Džonson“.
Prve dve su rađene najmodernijom tehnologijom i najtraženije su u SAD, EU, Australiji, Kanadi, Japanu, dok „Sputnjik V“ dominira u Rusiji i dvadesetak politički bliskih država. Kina, osim što štiti sopstveno stanovništvo, relativno uspešno prodaje vakcinu Turskoj, Indoneziji, Peruu, Egiptu, dok se još podosta azijskih, bliskoistočnih i latinoameričkih država interesuje kako za kinesku, tako i za rusku vakcinu.
Velika Britanija se, mireći se sa činjenicom da ne može doći ni do „Fajzerove“, ni do „Modernine“ odlučila za „AstraZanekinu“, najjeftiniju ali i najmanje efikasnu. Svi ostali muku muče kako da kupe bilo čiju, samo da mogu ući u zamašan i zahtevan proces masovnog cepljenja.
Evropska unija je još u fazi istraživanja zaključila ugovore sa šest proizvođača, zbirno za isporuku blizu milijardu doza, više od potreba, ali već dva meseca u Uniji se žale da se zaštita žitelja odvija slabo. Poslednjih sedmica buni se i stanovništvo, u ne malom broju država (Mađarska, Češka, Austrija, Hrvatska, Francuska, pa i Nemačka) tražeći od državne vlasti da se osloni i na rusku i na kinesku ponudu.
Dugoročan profit
Severnoafričke zemlje još nisu ni započele ozbiljnije vakcinisanje stanovništva, pa se suočavaju sa najpogubnijom posledicom zaraze, smrću zdravstvenih radnika. Ostaju bez onih koji u zaštiti imaju ključnu ulogu, time se i ceo proces bitno otežava, usporava i čini manje efikasnim.
Koliko je zlo na Filipinima govori i ponuda ove države da izvoze medicinske sestre, i pre pandemije tražene u svim razvijenim zemljama, ako zauzvrat dobiju vakcine.
Nesporno da na najlukrativnijim tržištima, SAD, EU, Kanada, Australija, dominiraju „Fajzerova“ i „Modernina“ vakcina, ostatak sveta se snalazi na različite načine. Veći deo se još oslanja isključivo na tradicionalne epidemiološke mere držanja distance među ljudima i učestale dezinfekcije.
Poslednjih nedelja zaražavanje je brojnije, nevolje postaju sve veće. Razlog su mnogo infektivniji novi, mutirani sojevi korona virusa.
Sinon Breksen, predsednik kompanije „Moderna“ je svet upozorio da američka vlada potrebu za vakcinama vidi kao dugoročnu, odnosno narednih sezona ćemo se i protiv kovid 19 redovno vakcinisati. Kao protiv gripa, bezmalo svake godine. Stoga je i važno da bude dovoljno različitih vakcina.
Sputavanje drugih
Dva su razloga za trenutnu dominaciju „Fajzerove“ i „Modernine“ vakcine. Nešto brža, jednostavnija, u odnosu na kinesku i jeftinija proizvodnja. Drugi je politička favorizovanost od strane najbogatijih država.
Američki i evrounijski regulator i ne pomišlja da odobri rusku vakcinu, čak i sada kada je zapadna stručna javnost priznala visok kvalitet i učinak. Dugo sputavanje drugih vakcina iznudilo je da se svi potencijalni kupci pripreme za skladištenje i distribuciju obe američke vakcine uprkos zahtevnom obezbeđenju čuvanja na minus 70 stepenei Celzijusovih. Time je prevaziđena najslabija tačka u ponudi kompanije „Fajzer“.
Američki proizvođači, inače, nude samo jednu mogućnost, klasičnu kupovinu gotove vakcine i u startu su rekli da ne dolazi u obzir prodaja licencnih prava. Zašto bi prodavali ekskluzivitet, „Fajzer“ računa da samo prve godine od prodaje ovog cepiva prihoduje 15 milijardi dolara.
Profit, pre svega
I tu dolazimo do suštine. Jeste da je zdravlje za ljude najbitnije. Međutim, za kapital bitan je i profit.
Amerikanci su vodeći u borbi za što veću zaradu. Tako su pristupili i vakcinaciji protiv kovid 19, kao istovremeno i zdravstvenom i finansijskom pitanju. Na oba plana očekuje se dobit.
Postupili su kao najveća sila, naučna, ali i politička, dakle i vojna. Ni ne pomišljaju da registruju bilo koju vakcinu proizvođača izvan SAD i apsorbuju gotovo svu količinu proizvedene u pogonima obe svoje kompanije, makar se nalazili na hiljadama kilometara udaljenim destinacijama.
Tako će biti dok ne vakcinišu svoje građane. Na sopstveno tržište drugog ne puštaju, dok od političkih saveznika, pre svih Evropske unije, očekuju da za kompanije iz države koje doživljavaju neprijateljskim i sami zatvore tržište.
Tako se Evropska unija našla posve marginalizovana. Nedovoljno složna da digne glas protiv partnera sa druge strane Atlantika, uz izvesne nepreciznosti pri sklapanju ugovora sa proizvođačima još u vreme iznalaženja vakcine, Brisel nema instrumente da brže i u većem obimu prione vakcinaciji.
Osmislili i platili, a nemaju
Stoga se u javnosti same Unije sve češće može čuti pitanje zašto se ne iznađe mogućnost upotrebe i drugih vakcina. Odgovor čelnika iz Brisela da Rusija, čije cepivo se najčešće spominje, nema dovoljne količine za izvoz samo na prvi pogled izgleda kao argument.
Moskovski institut Gavaleja, usled nedovoljnih kapaciteta ruske farmaceutske industrije, i ne nudi klasičan kupoprodajni odnos. Nudi prenos tehnologije, zapravo mnogo više od uobičajene prodaje.
Za Uniju, sa velikim i visoko sofisticiranim farmeceutskim pogonima, ovakva saradnja je idealna. Ali, samostalnost Unije je nedovoljna, strah od Ujka Sema je toliki da se ne odlučuje na krupniji aranžman sa Rusijom, pogotovo ne sada kada su odnosi Vašingtona i Moskve duže vreme izrazito loši, svakim danom i sve gori.
Tako je Unija ostala na simboličnim količinama vakcina, mada je unapred platila za više nego dovoljne količine. Šta više, i trenutno najupotrebljavanija vakcina osmišljena je u nemačkom „Bajonteku“, dakle evropskoj laboratoriji, samo je usavršena i proizvedena u „Fajzeru“.
Politički nedovoljna složna, Unija nije uspela ni da, inače od Nemačke godinama subvencionisani „Bajontek“, striktnije obaveže na uzajmanost u podršci. Sem iz Bele kuće bio je suviše jak.
Ko se ovajdio
Problem je, pak, što je dopuštanje američke hegemonije i na područje vakcina zapravo neka vrsta početka hladnog rata. Na najlukrativnijem tržištu vladaju favorizovane kompanije, dok se proizvođačima iz politički neomiljenih država uskraćuje pristup.
Kako nema boljeg podstreka za proizvodnju od dobrog kupca, fabrike iz ostatka sveta ostaju trajno u nepovoljnoj poziciji. Na kraju zapitajmo se ko su gubitnici, ko dobitnici borbe za dominaciju na tržištu vakcina protiv Kovid 19.
Nije teško uočiti da su se ovajdili u dve farmaceutske kompanije i stanovnici najmoćnije države koji će se zaštiti daleko pre drugih. Gubitnici su žitelji iz svih drugih zemalja, kao i kompanije koje su dragoceno cepivo iznašli i pre američkih konkurenata, ali im je pristup na najvažnija tržišta bio, na razne načine, znatno ograničen, dok na najlukrativnija nikada nije ni dopušten.
Izvor: Živan Lazić, 021.rs
Foto: Pixabay