Raste broj novih sojeva korona virusa, ali srećom raste i broj ljudi koji imaju antitela sposobna da se bore protiv različitih varijanti virusa. Ako se pitate kako je to moguće, odgovor je jednostavan – i antitela “mutiraju”.
Pojava novih sojeva korona virusa obeshrabrila je mnoge naše sugrađane koji su se nadali da su vakcinacijom ili time što su preležali Kovid stekli antitela koja ih štite od novog zaražavanja.
Za naučnike je ovo stručni izazov, te su počeli da istražuju koliko nas zapravo antitela štite od novih sojeva. Već je realizovano nekoliko studija koje su se bavile upoređivanjem antitela stečenih odmah posle preležane bolesti i istih tih antitela pola godine od bolesti. I rezultati su bili ohrbrujući.
Mutiram ja, mutiraš ti
Naime, isto kao i virus, i antitela “mutiraju”, odnosno evoluiraju, menjaju se tokom vremena. Ona su prilagodljiva i sklona “učenju” pa zato često uspevaju da se pripreme i za borbu sa novim sojevima korone. Primera radi, u 83 odsto slučajeva su starija antitela bila efikasnija od mladih u prepoznavanju novih varijanti ovog virusa.
Međutim antitela ne “mutiraju” na isti način kao i virusi. Njihove promene se ne dešavaju slučajno i bez razloga. Ona su konstantno u pripravnosti za borbu protiv neprijatelja, u čemu im mnogo pomaže enzim Aid koji se nalazi u B ćelijama. Pomenuti enzim namerno izaziva mutacije antitela i tako ga čini sposobnijim da prepozna različite varijante virusa. To naravno ne znači da će sve mutacije antitela biti efikasne – neke će ih učiniti boljima u borbi sa virusom a neke će promašiti svoj cilj ili čak umanjiti sposobnost antitela da uoče virus. Ipak, kažu naučnici, ljudski organizam je tako ustrojen da uglavnom u njemu najjače ćelije opstaju. Zato ovo smatraju ohrabrujućom vesti.
Dodatno ohrabruje činjenica da ovo važi i za ljude koji su stekli antitela na prirodan način ali i za one koji su ih dobili ubrizgavanjem vakcine.
Izvor: The Conversation
Foto: succo, Pixabay