Prema ocenama evropskih stručnjaka, naša zemlja i jug Francuske najbolja su podneblja za gajenje ove vrste cveća.
Da bi se srpski proizvođači cveća i ukrasnog bilja bolje pozicionirali na svetskom tržištu i povećali izvozni učinak, neophodni su dodatni podsticaji, veći zasadi i najsavremenije tehnologije proizvodnje, ističe Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS).
„Najznačajniji regioni za proizvodnju cveća i ukrasnog bilja su sever Vojvodine, okolina Šapca, Ljiga, Trstenika, Kruševca, Sremčice i Velike Drenove“, kaže Bogunović. Objašnjava da su Srbija i jug Francuske najbolja podneblja u Evropi za gajenje ruža, jer imaju skoro identičnu mikroklimu, veliki broj sunčanih dana i kvalitetno zemljište.
Bogunović je podsetio da je resorno ministarstvo poljoprivrede na predlog članica Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja PKS, usvojilo nekoliko inicijativa koje se odnose na subvencionisanje proizvodnje ruža i regulisanje statusa proizvođača cveća. To će, po njegovim rečima, doprineti bržem razvoju ove grane privrede i većoj spoljnotrgovinskoj razmeni.
Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom cveća i drugog ukrasnog bilja u 2020. godini dostigla je 19,4 miliona evra. Srbija je u svet izvezla 4,2 miliona evra ili 2,7 tona, a uvezli smo cveća i ukrasnog bilja za nešto više od 15 miliona evra ili 6,7 tona .
Srbija je najviše cveća izvozila u Evropsku uniju, 51 odsto ukupnog izvoza, zatim u Rusiju, Belorusiju i Kazahstan. Petina izvoza plasirana je na tržišta CEFTA regiona, saopšteno je iz PKS.
Najviše cveća uvozimo iz EU i to iz Holandije, Italije i Slovenije, ali nam stiže i sa afričkog kontinenta iz Etiopije i Kenije, odakle uvozimo uglavnom sveže ruže za bukete. Najviše se uvoze sadnice orhideja, zumbula, narcisa i lala i sečeno cveće poput hrizantema, ljiljana i ruža iz Holandije.
Izvor: B92
Foto: Pixabay