Prema najavljenim propisima, celokupna privreda i javni sektor imaju obavezu da u svom poslovanju koriste elektronske fakture. Takva poslovna praksa primenjivaće se od kraja 2021. godine u privredi (Zakon o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 73/2019, član 9, stav 3. i član 64, stav 3.), dok će se u javnom sektoru primenjivati još i ranije – od 1. jula 2021. godine.
Iz Ministarstva finansija najavljuju da će novi zakon biti usvojen najkasnije tokom prvog kvartala 2021. godine.
Elektronsko fakturisanje u osnovi predstavlja izdavanje računa bez upotrebe papira. To znači da se svi procesi i koraci koji obuhvataju “tradicionalno” fakturisanje na papiru, mogu obavljati putem elektronskih uređaja, tj. kompjutera, pametnih telefona i slično, dok se razmena ovakvih računovodstvenih isprava može vršiti elektronski, putem interneta.
„Evropska komisija je sponzorisala pristup dva CEN dokumenta na osnovu kojih se izrađuje elektronska faktura. Oba dokumenta podržavaju primene direktive 2014/55/EU o elektronskom fakturisanju u javnim nabavkama. Zakon o elektronskoj fakturi se kreira, kako zakonodavac kaže, na osnovu Srpskog standarda“, kaže za Biznis.rs mr Snežana Mitrović, predsednica Računovodstvene komore Srbije.
Izdatak i povećanje troškova poslovanja u radu poreskih obveznika
Zakon predviđa obavezu izdavanja elektronske fakture koja će se dostavljati preko informacionih posrednika, kojima će saglasnost za rad dati Ministarstvo finansija. Ti informacioni posrednici treba da imaju hardversku i softversku podršku da posreduju u dostavljanju elektronske fakture od dobavljača do kupca.
„Ta usluga će predstavljati dodatni izdatak i povećati troškove poslovanja u radu poreskih obveznika, doprineće pravnoj nesigurnosti u korišćenju podataka koji mogu biti zloupotrebljeni i dostupni konkurenciji. Zašto se ne može zadržati slobodan izbor, da se dostavljaju fakture emailom, kao do sada, jer je jednostavnije, brže, mnogo jeftinije, ali i mnogo sigurnije“, navodi Mitrović.
Dakle, uvodi se dodatno opterećenje za poreske obveznike i otežanje procedura u radu.
Naša sagovornica kaže da se postavlja pitanje primene računovodstvenih načela, kontrole verodostojnosti podataka unetih u računovodstvenu ispravu, kako kod kreiranja podataka u elektronskoj fakturi tako i kada je u pitanju kontrola sadržaja podataka primljene elektronske fakture kod kupca, preko informacionog posrednika, pre knjiženja u glavnoj knjizi.
„Izdate fakture imaju često dodatna knjižna zaduženja i odobrenja, dakle dosta pitanja, koja će doprineti otežanim i skupljim uslovima poslovanja, posebno za preduzetnike i mikro pravna lica kojih je najveći broj u Srbiji. Za prekršaje, ako se ne izda elektronska faktura u skladu sa zakonom, predviđene su kazne, za privredna društva do 2.000.000 dinara a za preduzetnike do 500.000 dinara“, naglašava predsednica Računovodstvene komore Srbije.
Poreski obveznici, osim možda nekih multinacionalnih korporacija, smatraju ovo dodatnim opterećenjem u budućem radu i povećanje pravne nesigurnosti zbog povećanja troškova, ali i nesigurnosti da podaci mogu izgubiti klauzulu „poslovne tajne“ i postanu dostupni konkurenciji .
Izvor: Biznis.rs
Foto: Pixabay