Na ovo pitanje odgovor je jednostavan – nije. Međutim, pitanje zašto je tako, zahteva mnogo složeniji odgovor. Nisu svi vlasnici biznisa dovoljno vešti da sami ili uz pomoć stručnjaka promovišu svoje poslovanje na internetu, a mnogi nemaju ili ne žele da postojeće resurse ulože u promociju. Često u samom startu ne donose odluke na osnovu dovoljno informacija, što se kasnije odražava na njihovo onlajn poslovanje.
Prilagoditi poslovanje tržištu
„Mi smo ovde i razgovaramo sa vama na vašem jeziku, nudimo vam proizvode sa cenama u vašoj valuti, poslujemo u skladu sa običajima vaše zemlje.“ Ovo je najčešća prakasa međunarodnih kompanija koje posluju u Srbiji, a prilagođavanje onlajn poslovanja kupcima na određenom tržištu počinje kreiranjem lokalnog sajta na nacionalnom domenu. I to nije slučajno.
Prema istraživanjima koja je sprovodio RNIDS poslednjih godina, korisnicima interneta u Srbiji prva asocijacija na .rs domen je upravo srpsko tržište. U anketama, najveći broj domaćih privrednika navodi da su .rs domen izabrali upravo jer posluju na domaćem tržištu ili žele da samim domenom poruče u kojoj se zemlji biznis nalazi.
Dakle, korisnici .rs domena svesni su činjenice da izbor nacionalnog domena značajno doprinosi vidljivosti njihovog poslovanja na lokalnom tržištu, ali da tom istom biznisu ne smanjuje vidljivost sa bilo koje tačke na svetu.
Dobra pozicija sajta u internet pretragama
Na pitanje „kako biti prvi na Guglu“ stručnjaci za optimizaciju pretraga odgovoriće vrlo oprezno, jer je odgovor zapravo jako složen. No, ono sa čim će se svaki stručnjak za SEO saglasiti je da je za vidljivost biznisa na internetu presudno važna dobra pozicija njegovog sajta u rezultatima pretraga, a dobra pozicija nije samo i isključivo prva.
“Nacionalni domen je jak signal za rangiranje. Recimo, ukoliko imate sajt na .rs domenu, Gugl će automatski taj sajt bolje rangirati u Srbiji ili širom sveta za upite na srpskom jeziku,” kaže Nenad Pantelić, stručnjak za optimizaciju sajtova na pretraživačima. On takođe navodi da postoje i istraživanja koja pokazuju da korisnici radije kliknu na sajt koji ima nacionalni domen nego na generički (.com, .net, .info).
Nacionalni domeni su ne samo miliji Guglu, koji sajtove na njima bolje rangira u lokalnim pretragama, i kupcima koji radije biraju da ih posete, već i značajano olakšavaju život privrednicima, jer u nacionalnim domenskim prostorima postoji veći izbor slobodnih naziva domena. „Izbor naziva domena sa globalnim ekstenzijama je ograničen tako da ćete pre naći željeni naziv na .rs domenu,“ kaže Pantelić.
Svete, da li se vidimo?
Određeni broj internet korisnika pogrešno smatra da nacionalni, lokalni domeni nisu vidljivi na internetu globalno, za razliku od generičkih domena kakav je .com. Internet, jednostavno, ne funkcioniše na takav način i, osim u jako retkim slučajevima kad postoji tehnički nametnuta kontrola pristupa određenim sajtovima u nekim zemljama sveta, bilo kom sajtu na bilo kom domenu može da se pristupi sa bilo koje tačke u svetu.
Mi bez problema možemo da pristupamo sadržajima na .uk, na .рф, ili na .jp domenu, kao i na bilo kom drugom nacionalnom ili generičkom domenu, kao što i bilo ko iz sveta može da pristupi bilo kom sajtu na našem internet domenu. Lokalni domeni su favorizovani u lokalnim pretragama, generički domeni nisu favorizovani u smislu geotargetiranja, no, i jedni i drugi su, s tehničkog aspekta posmatrano, svima podjednako vidljivi. Pitanje je samo odakle neko traži određeni sadržaj i na kom jeziku i pismu. Naravno, osim izbora domena, za vidljivost je bitno i koliko je taj biznis uložio u funkcionalan i dobro optimizovan sajt sa kvalitetnim sadržajem, ali i u promociju tog biznisa na internetu.
pitajte.rs
O tome kako od samog početka poslovanja donositi dobre odluke za povećanje vidljivosti biznisa na internetu dostupne su informacije na pitajte.rs. Projekat pitajte.rs pokrenula je Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) uz pomoć kreativnog stratega Lazara Džamića, sa ciljem da pomogne preduzećima i preduzetnicima da lakše i bolje odlučuju o svom poslovanju na internetu.
Saznajte više o projektu: pitajte.rs