Srbija „živi na dug“, pa je uticaj dešavanja u državama emiterima najvažnijih valuta na ovdašnju ekonomiju znatan i dodatno jača tokom globalnih kriza.Ovih dana se dosta govori o mogućoj inflaciji, još više se prikrivenije ukazuje da nailazi period u kome će cene da rastu. Doduše, ne samo u Srbiji, mnogo toga je već poskupelo na svetskom nivou.
Tako je cena bakru sa preko 10.000 po toni dostigla istorijski pik, dok su rast od sto odsto zabeležili i soja i kukuruz, ulje još i više. Rekorder je drvo za koje treba izdvojiti i trostruko u odnosu na svotu od pre samo petnaest meseci.
Možda je najveće iznenađenje kontinuirano poskupljenje kvadratnog metra stana.
Kako očuvati vrednost
Očito, mnogo šta je primetno skuplje, a i te uvećane cene dodatno rastu. Nije onda čudno što je počela priča o inflaciji podstaknuta vešću da je u Sjedinjenim Američkim Državama prvi kvartal tekuće godine obeležio uvećanje cena od 4,2 odsto.
Dinamika na tržištu je zabrinula i ljude u Srbiji. Tim pre što štednja u bankama ne funkcioniše, pa se polaganjem novca na bankovni račun samo gubi. Svaki dan raste cena garaži, stanu, zemljištu, slikama, kriptovalutama, platini, zlatu, paladijumu, svemu čijom kupovinom se čuva vrednost ušteđevine.
Danas je teže nego ikad očuvati vrednost zarađenom novcu. Stoga i nije iznenađenje da je talas povećanja cena zabrinuo ljude. Nisu samo u pitanju uvećani izdaci, čak i za osnovne potrepštine, već i dalje otežavanja očuvanja realne vrednosti zarađenog.
U pitanju su poskupljenja koja svakog pojedinca čine nesigurnim. Otuda i zebnja od jačih inflacionih trendova.
Moć dolara
Naravno da i Srbin zna, uostalom ima i iskustvo, da prilike u najbogatijoj i namoćnijoj državi na svetu utiču globalno; na sve, pa i na vodeću zemlju zapadnog Balkana. Nema veze što su trgovačke veze Srbije i SAD sasvim skromne, beznačajne.
Od prilika u SAD itekako zavisi oporavak evropskih država, posebno Nemačke, vodeće privredne lokomotive Starog kontinenta. A Nemačka i Italija su naši vodeći ekonomski partneri i ekonomska dešavanja u nas umnogome zavise od kretanja u ove dve zemlje.
Posredno, uticaj zbivanja u ekonomiji SAD na Srbiju je jasan. Još je, međutim, izraženiji uticaj preko američke valute dolara, neke vrste i svetskog rezervnog novca. Stoga monetarna politika FED-a, skupine privatnih banaka sa pravom da emituju dolar, ima i direktniji i mnogo snažniji uticaj na zbivanja po celom svetu. Pogotovo na male, siromašne i poluzavisne države.
Dovoljno je samo da u FED-u odluče kako bi inflaciju trebalo suzbiti na uobičajen, efikasan način, dakle uvećanjem osnovne kamatne stope. Lančano, isti potez povlače sve druge centralne banke na svetu i cena novcu raste. Tim pre što je osnovna stopa već dugi period praktično na nuli, pa je i novac nikad jeftiniji. Dolar, ali i novac emitovan kroz sve druge monete.
Život na dug
Pre četrdesetak godina u sličnim prilikama, tadašnji američki guverner Pol Voker je rast cena suzbio sukcesivno uvećavajući kamatnu stopu sa 2,3 na preko 18,5 odsto, a dolar je bezmalo utrostručio vrednost spram valuta evropskih država. Još postoje generacije koje se sećaju ovih zbivanja. Nekadašnja Jugoslavija se nije oporavila od šoka.
Sa rastom osnovne kamate, rastu i kamate na američke hartije od vrednosti. Investitori hrle na Vol Strit, napuštajući mnoga dotadašnja ulaganja. Ne samo da opada vrednost valuta drugih država, već raste i cena zaduživanja, kamata po kojoj se pozamljuje novac.
Uvećanje kamata znači i stalno uvećavanje opterećenja budžeta iz kojih se kamate vraćaju. Istovremeno, retki su, kao raritet, novi investitori, a stari se ubrzano povlače i peusmeravaju ka najsigurnijoj luci, američkim hartijama od vrednosti.
Sličan scenario moguć je, mnogi kažu i verovatan, i danas. Bilo bi to pogubno za države koje „žive na dug“. Dakle, pozajmljeno vraćaju novom pozajmicom.
Reč je o korisoj strategiji kada su kamate niske ili imaju opadajući trend. Međutim, situacija se brzo preoblikuje u tešku, na ivici opstanka, kada kamate osetnije rastu, pogotovo ako dostignu ekstremnije vrednosti.
Poguban scenario
Srbija ima razloga da strahuje. Da bi ove godine vratila kamate, pristižuće rate starih kredita i ispeglala budžetski deficit, neophodno je da na tržištu posudi preko sedam milijardi evra. Cena zaduženja, kamata, je jako bitna, nije isto da li kredit podižete uz okamaćenjem od 2,2-3,7 odsto ili je ono duplo više.
Nekadašnja Jugoslavija se pomenutog kraja osmadesetih našla u situaciji da od početnih tri, četiri kasnije plaća i jednaest i više odsto. Podsetimo se i skorašnjeg slučaja Grčke kada je zapala u situaciju da pozajmljuje i po kamati od 13,5 odsto.
Prošle godine smo na kamate izdvojili oko 990 miliona evra. Ukoliko bi se ostvario plan investicija aktuelne vlade, ukupni javni dug bi se uvećao za još dvanaestak milijardi. Samo za duplo veće kamate to bi bio izdatak od cirka tri milijardi dolara svake godine. Da i ne spominjemo više kamate. Veliko opterećenje.
Dodatne nevolje bi bili odlasci inoulagača. Setimo se svetske finansijske krize sa kraja 2008. godine kada je povlačenje samo miljarde evra stranog uloga izazvalo paniku u Srbiji. Može se samo zamisliti šta bi se dogodilo ako bi strani investitori, koji, kupujući ovdašnje hartije od vrednosti finansiraju državu Srbiju, povukli, primera radi, tri i po milijarde evra.
Zaboravljeni domaći ulagači
Šta može učiniti aktuelna vlast kako bi pojedine nevolje predupredila, a druge spremnije dočekala? Mada ima mogućnosti, arsenal mera kojima može reagovati nije prevelik.
Čini se da bi odlaganje pojedinih planiranih investicija, o kojima i inače u javnosti ima oprečnih mišljenja, bila prava mera opreza. Pre svega reč je o beogradskom metrou, te pojedinim autoputevima ili brzim saobraćajnicama.
Što se tiče kapitala, čini se da su naprednjačke vlade, angažujući se na privlačenje stranih investitora, poprilično zapostavili domaće ulagače. Udeo ovdašnjih gazda u investicijama poslednjih godina spao je na samo 37-38 odsto ukupnih.
Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić
Foto: Pixabay