Mnogo mladih se vratilo na selo i započelo ovaj biznis tako što su uzeli subvencije i kupili stado od najmanje 100 ovaca. Među njima bilo je i onih koji su se „zaleteli“ i brzo odustali od ovog posla kada su videli koliko ulaganja je potrebno.
Najveći problem je, zapravo, pronaći čobanina, jer gotovo da niko ne želi da se bavi ovim poslom, koji se u proseku plaća 500 evra, kažu upućeni.
Bane Stojanović, predsednik Upravnog odbora Udruženja odgajivača ovaca „Rtanj“ kaže da je u poslednjih godinu dana, veliki broj mladih odlučilo da se bavi ovim poslom.
Uporni uspevaju
– Dosta je mladih je ušlo u priču sa uzgojem ovaca sa ozbiljnim investicijama. U našem Udruženju odgajivača, od ukupno 270 članova, bar 60 odsto onih koji su se učlanili imaju od 25 do 35 godina. Uporni su i uspevaju da postignu nešto, iako nisu mnogo znali o poslu. Izgradili su objekte, uzeli subvenciju od države i sada pokušavaju da naprave od toga isplativ posao, što u ovom trenutku nije lako – kaže Bane Stojanović.
Da bi se uzgajanje ovaca isplatilo, potrebno je imati najmanje 100 ovaca, kaže naš sagovornik.
– Sve manje od 100 ovaca nema smisla i služi uglavnom da se brzo rasproda. Od 100 ovaca, može da se zaradi jedna prosečna srpska plata, ali to nije dovoljno za celu porodicu. Pre tri, četiri godine moglo je da se zaradi mnogo više, tada je cena bila najbolja, ali sada je situacija malo stala – kaže Stojanović. Prema podacima Udruženja odgajivača ovaca Srbije, zaradu od ovog posla je teško izračunati jer na to utiču i cena goriva i repromaterijala.
– Oni koji imaju manju proizvodnju, na primer 30 ovaca, ne mogu da se pohvale nikakvom zaradom, ali ko radi malo ozbiljnije i ima 100 i više ovaca, može da govori o nekom prihodu. Sa tim brojem može da se održava domaćinstvo i otprilike u godinu dana zaradi se oko 13,14 hiljada evra – rekli su iz Udruženja odgajivača ovaca Srbije.
Mnogi misle da, ako kupe 100 ovaca i dobiju subvencije od države, odmah imaju dobru zaradu. Ipak, nije sve baš tako.
Mnogi brzo počnu da rade ovaj posao, ali brzo i završe
– Mnogi brzo počnu da rade ovaj posao, ali brzo i završe. Potrebno je spremiti hranu za kada ovce nisu na paši, izvoditi ih, ulagati. Često je slučaj da gaje ovce samo za prodaju mesa jer tako imaju manje posla. Kada se ovce muzu, onda se pravi sir i mlečni proizvodi, to je više posla. Veliki broj njih brzo pobegne kada shvati koliko posla ima i traže ovce samo za prodavanje mesa. Naravno, ima i onih koji su uporni – kaže Bane Stojanović.
Gotovo svi odgajivači imaju problem sa nedostatkom čobanina, kojih gotovo da nema, objašnjava naš sagovornik. – Prosečna plata za jednog čobanina je oko 400 ili 500 evra, uz plaćen stan i hranu. Ipak, retki su oni koji hoće da se prihvate tog posla, smatraju ga nedostojanstvenim. To mora da se promeni – kaže Stojanović.
Drugi problem jeste što sirevi i mlečni proizvodi sa ovčijim mlekom nisu zaživeli na srpskom tržištu i još nemaju pravu cenu kada ih prekupci prodaju po centrima većih gradova.
– Cene su pale i otkup je manji od početka korone. Mnogi mladi koji su bili optimisti zbog toga su odustali od ovog posla i promenili mišljenje. Ni meso takođe trenutno nema dobru cenu, ali se odgajivači nadaju da će se takva situacija promeniti – kaže Bane Stojanović-
Kako podseća naš sagvornik, krajevi koji su poznati po ovčarstvu su uglavnom u južnoj i istočnoj Srbiji.
– To su Kladovo, Negotin, Svrljig, ook se na Rtnju 15. maja održavaju Dani ovčara u naselju Ždraljica, gde će se održati izložba ovaca, proizvoda od ovčijeg i jagnjećeg mesa i sira, degustacija pečenja i radionice – kaže Stojanović. čine više od polovine onih koji žele da se bave uzgajanjem ovaca i koza, pokazuju podaci Udruženja odgajivača ovaca i koza „Rtanj“.
Izvor: Novosti
Foto: Pihabay