U kriznim situacijama i nedostatku novca mnogi građani odlučuju se da prodaju deo nakita, a kada izbor padne na onaj od srebra, izgleda da se neće baš ovajditi.
Naime, cene otkupa ovog plemenitog metala u Srbiji nisu se znatno promenile u poslednjih godinu dana iako je na svetskom tržitu, zbog sve veće potražnje, primetan rast cene srebra.
Tako je cena srebra dostigla iznos od oko 27 dolara po unci, što je oko 70 odsto više nego pre godinu dana, što je daleko više nego što je u istom periodu povećana cena zlata, koja je za godinu dana porasla za 6,4 procenta, piše Dnevnik.
Dakle, rast cene srebra na svetskom tržištu nije dovela do velikih promena cene ovog plemenitog metala na domaćem, bar kad je u pitanju otkup, kod kojeg cena zavisi od čistoće srebra, trenutne vrednosti na svetskoj berzi i vrednosti dinara. Naime, polovinom prošle godine, kada je gram srebra na berzi košao oko 60 dinara, u Srbiji je gram srebra u otkupu koštao upola manje.
Sada, kada je berzanska cena ovog plemenitog metala oko 90 dinara, cena otkupa kreće se oko 30 dinara, u proseku. Naravno, cene otkupa zavise od mesta gde se otkupljuje i šarolike su, pa gram srebra u otkupu košta od oko 40 dinara i nešto više, a cena za gram srebra manje ćistoće nešto je niža – oko 25 dinara pa naviše.
Prema rečima pravnog savetnika u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine Marka Dragića, ne može se reći da se, kada je reč o ceni po kojoj se otkupljuje srebro u Srbiji, radi o nepoštenoj trgovini.
Loša poslovna politika koja ne ide u korist potrošača
„Zapravo, tačnije bi bilo reći da se radi o lošoj poslovnoj politici koja ne ide u korist potrošača, već isključivo trgovaca. Utvrđivanje cene otkupa srebra nije zakonski definisano, već se cena formira u skladu s ponudom i potražnjom, kao i kad su neke druge robe u pitanju, odnosno reč je o slobodnom tržištu. Po svemu sudeći, cenu otkupa srebra određuje kupac, odnosno otkupljivač, a na prodavcu je da odluči da li će taj plameniti metal i prodati po ceni koja mu se nudi“, ukazuje Dragić.
On naglašava da u nekim gradovima postoji monopol na tržištu otkupa srebra i da se na taj način, praktično, sužava tržište jer na mestima gde se srebro otkupljuje važi ista cena, koja odgovara okupljivačima.
„Zbog niže cene otkupa, kupac jeste na gubitku, ali je poslovanje onih koji se tim poslom bave u skladu s važećim propisima i zakonom“, ističe Dragić.
Napominje da je postojanje monopola na tržištu problem koji postoji i u mnogim drugim oblastima.
„Slično je, recimo, i na tržištu elektronskih uređaja i uređaja za domaćinstvo, jer je spajanjem dva najveća igrača na tržištu stvoren monopol i drugim učesnicima na tržištu jako je teško da se izbore i opstanu. Da bi se takve situacije izbegle, potrebno je da se obezbedi uređenije tržište i da se poštovanje pravila konkurencije češće kontroliše, a to je zadatak Agencije za zaštitu konkurencije, koja bi trebalo da utiče da situacija poput ovih ima što manje, odnosno da se spreče monopoli koji idu isključivo u korist trgovaca, a na štetu potrošača“, kaže Dragić.
Industrijska upotreba
Industrijska upotreba srebra jedan je od glavnih razloga rasta cene na tržištu. Naime, srebro ima primenu u brojnim industrijskim delatnostima – od elektronike do izrade fotografija, nakita i kovanog novca. Prema podacima Silver Instituta, zbog visoke električne provodljivosti i trajnosti, skoro svi računari, mobilni telefoni, automobili i drugi uređaji sadrže srebro. Takođe, srebro se koristi i u proizvodnji solarnih panela, te je prelazak na zelene tehnologije dodatni faktor koji je znatno uticao na rast cene srebra.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay