Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić izjavio je da je ispravno opredeljenje Srbije da ekonomski sarađuje sa zemljama i Istoka i Zapada, ali ukazuje da je zbirno učešće Rusije i Kine u izvozu Srbije samo 10 odsto izvoza u Evropsku uniju, dok u zemlje regiona Srbija izvozi dva i po puta više nego zbirno u Rusiju i Kinu.
„Saradnjom sa zemljama u različitim delovima sveta se smanjuju i ekonomski i politički rizici do kojih može doći“, ocenio je Arsić u serijalu razgovora Agreman za FoNet i podsetio da Srbija takvu politiku, koja je prepoznavana kao „četiri stuba spoljne politike“, vodi skoro 15 godina.
EU najveći ekonomski partner Srbije
Takvu politiku bi trebalo voditi i u budućnosti, rekao je Arsić, iako napominje da je EU najveći ekonomski partner Srbije, a potom slede zemlje regiona.
Prema njegovom objašnjenju, neke zemlje, koje se prenaglašavaju i navode kao važni ekonomski partneri, Kina, Rusija, prosto su geografski daleko i obim trgovine sa njima je znatno manji.
Kada je reč o kreditima, Arsić smatra da postoje prednosti kada se uzimaju krediti od EU ili emituju obveznice na međunarodnom finansijskom tržištu, ali i da takvi aranžmani imaju mane.
Kako je objasnio, EU traži konkurentske procedure prilikom izbora izvođača radova koji se finansiraju iz njihovih izvora, pa to utiče na usporavanje realizacije projekata.
Unija ponekad postavlja i političke uslove, napominje Arsić, ali ono što Unija traži od nas, ako isključimo pitanje Kosova, u stvari je za nas dobro.
On podseća da Kina ne postavlja takve uslove, već drugačiju vrstu uslovljavanja, poput onoga da u realizaciji projekata učestvuju kineska preduzeća, pa se veliki deo novca iz kredita zapravo vraća u Kinu.
Prema njegovom tumačenju, takvi krediti su skuplji od onih koje bi zemlja mogla da dobije od evropskih zemalja i međunarodnih institucija, ali bi u svemu tome Srbija trebalo da se trudi da od svih izvuče maksimum za sebe.
„Eventualna prijateljstva, poput onog „čeličnog“ između Srbije i Kine, u ekonomskim odnosima mogu da imaju uticaj kada je reč o autoritatarnim zemljama, u kojima predsednik odlučuje više o ekonomskim tokovima, nego što je to slučaj sa Nemačkom, recimo“, predočio je Arsić.
Kako je ilustrovao, nemačka kancelarka, verovatno, ne može da ubedi Mercedes ili Audi da naprave fabriku u Srbiji, ali kineski predsednik to može.
Arsić misli da postoji određeni uticaj ličnih kontakata, posebno u vanrednim situacijama, kao što je korona kriza ili odobravanje nekih kredita, ali se u javnosti možda to ipak prenaglašava.
Srbija je daleko od dužničke krize prema Kini
On ocenjuje i da je Srbija daleko od dužničke krize prema Kini, jer su sve njene obaveze prema Pekingu oko milijardu evra, odnosno četiri odsto javnog duga.
„Ako se realizuje i ono što je dogovoreno narednih godina, to je povećanje od oko dve milijarde evra, pa bi ukupan dug dostigao 10 odsto javnog duga, što je mali procenat BDP“, uveren je Arsić.
Ne postoji rizik da će Srbija upasti u dužničku krizu zbog kineskih kredita, niti zbog ukupnih zaduženja, rekao je on, ali je upozorio da bi trebalo biti oprezniji kod kredita koji se uzimaju zaduživanjem na međunarodnom finansijskom tržištu, u Srbiji ili aranžmanima sa međunarodnim finansijskim organizacijama.
I dolazak američke međunarodne finansijske institucije je dobar za Srbiju, ali treba videti šta će od toga biti u praksi, dodao je Arsić, koji predviđa da će DFC sigurno podržati realizaciju projekata koji su vezani za ukupne političke odnose sa Amerikom.
Arsić ističe i da je opravdana inicijativa malog Šengena, mada je neke zemlje odbijaju iz političkih razloga, istorijskih nesporazuma, sukoba sa Srbijom ili to vide kao pokušaj dominacije Beograda.
On to smatra ekonomskim uticajem u regionu, koji se može porediti sa ekonomskim uticajem Nemačke na manje zemlje u Evropi.
Ekonomske diplomate, prema mišljenju Arsića, nisu bile potrebne, jer nisu bili dovoljno povezani ni sa diplomatijom, niti sa privredom.
„Koštale su budžet, a privreda nije imala velike koristi. Ta vrsta poslova treba da bude namenjena udruženjima privrednika, Privrednoj komori, nekome ko razume kako funkcioniše privreda“, zaključio je Arsić.
Izvor: Fonet
Foto: Pixabay