Proizvodi na popustu u reklami, a u prodavnici ih nema

Sve više kupaca se žali na ovaj problem udruženjima potrošača ili svoje nevolje deli putem društvenih mreža. Ovakva situacija najčešće ukazuje da trgovci reklamiraju popuste kako bi namamili potrošače da dođu i pazare nešto drugo. Takvo ponašanje prodavaca predstavlja kršenje Zakona o trgovini. S druge strane, trgovci objašnjavaju da se zbog povoljne ponude proizvodi brzo „razgrabe“. Pojedini potrošači prenose sazananja da se dešava da zaposleni čuvaju za sebe proizvode na akciji.

– Ušla sam u prodavnicu minut nakon otvaranja, prvog dana akcije, da bih kupila bazen i nije bilo nijednog – kaže Savana Ć. – Prodavačica mi kaže da je sve rasprodato. Kada? Pitam, kada su stigli da sve prodaju, nije mi jasno.

Tijana prepričava da je u njihovom gradu bilo strašno, jer su se ljudi tukli i gazili kolicima zato što je u radnji bilo samo nekoliko komada oglašenog proizvoda. Miroslav navodi da je zaposlena u jednom trgovinsku lancu priznala da artikle na popustu čuvaju za sebe.

– Većinu stvari na akciji, posebno alat, tehniku ili garderobu, ne možeš „nahvatati“ ni prvog dana ujutru – požalio se Daniel V. – Ili nema te robe koja je oglašena ili su na popustu neki drugi proizvodi.

Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) ističe da ukoliko se organizuje akcijska prodaja onda mora da se obezbedi dovoljna količina proizvoda da zadovolji potrebe većeg broja kupaca.

– To znači da ne sme prvog dana ili prvog sata da nestane roba, a ukoliko se to dogodi, može da se tretira kao kršenje Zakona o trgovini – objašnjava Alfirović. – U praksi se dešava da su akcijski popusti neka vrsta mamca za potrošače. Ako robe nema u dovoljnoj količini, onda je namera samo da se priviku potrošači da dođu i da kupe nešto drugo.

Namera  da se priviku potrošači da dođu i da kupe nešto drugo

Kupci moraju da vode računa i o ceni za koju je navedeno da je snižena, jer je česta pojava, posebno kod tehničke robe, da je u pitanju lažni popust. Dešava se da određeni proizvodi na akciji imaju istu cenu koja je mesec dana ranije bila redovna.

– To znači da trgovci u kraćem periodu pred oglašavanje sniženja naglo podignu cenu, da bi je posle spustili i prikazali popust – objašnjava naš sagovornik. – Takva praksa je zabranjena, a građani koji to primete treba da prijave inspekciji ili da se obrate udruženju potrošača.

Međutim, to mogu da uoče samo kupci koji redovno prate cene u nameri da nešto pazare. Od sledeće godine naši susedi neće imati taj problem. Hrvatska, uskađujući se sa direktivama EU, donosi stroži zakon o zaštiti potrošača. Pored ostalog, jedna odredba predviđa da će trgovac, pored objave cene robe na popustu, biti u obavezi da oglasi i najnižu cenu po kojoj se taj isti proizvod prodavao u poslednjih mesec dana. Na taj način se potrošačim pruža tačna informacija da li su taj isti artikal možda već mogli da kupe po povoljnijim uslovima. Alfirović ovo ocenjuje kao dobro rešenje i navodi da u našem zakonu to nije dobro definisano, jer formulacije ostavljaju veliki prostor za subjektivno tumačenje, a time i za zloupotrebe.

On savetuje naše potrošače i da koriste sajtove za uporedni prikaz cena, nakon što odluče koji proizvod žele da kupe. Učestala je pojava da neki prodavac oglasi popust na tehničku robu od 20 do 50 odsto, a kod drugih trgovaca je to redovna cena za isti takav proizvod.

Lavinu komentara na društvenim mrežama izazvala je objava fotografije na kojoj se vida da je u jednom megamarketu oglašena akcija za dva litra maslinovog ulja. Precrtana je cena od 1.199,99 i napisano je 1.199,98 dinara. Pojedini kupci bili su iznervirani, ali većina se upustila u šaljivu računicu. Pa, šta hoćete, na 200 litara uštedećete ceo dinar, bio je jedan od komentara, a drugi su uzvratili ambicioznijim i isplativijim poduhvatom:

 Na tonu se isplati, uštedi se pet dinara, a na tanker 2.000 dinara.

Jedantrgovinski lanac je nedavno ograničio kupovinu po potrošaču na šest artikala iz asortimana na akciji. Kako tvrde, to su učinili da bi sprečili nelegalnu prodaju svojih proizvoda po višim cenama. Mladen Alfirović iz NOPS navodi da mu je poznato da pojedinci kupuju velike količine robe koju posle preprodaju u drugim radnjama ili na pijacama. Ipak, kako navodi, ograničenje bi moglo da se tumači i kao nepoštena poslovna praksa.

– Potrošači ne bi smeli da se ograničavaju da za lične potrebe kupuju, ali, ukoliko to ima svrhu da spreči nekoga da robu pazari u komercijalne svrhe, onda je to prihvatljivo – objašnjava Alfirović.