Neke analize pokazuju da je država za poslednjih osam godina izdvojila oko 700 miliona evra za subvencije investitorima, a od te sume čak 75 odsto je otišlo kao podsticaj strancima, dok je za projekte srpskih prvrednika izdvojeno oko 25 odsto. Upravo ta disproporcija izaziva nezadovoljstvo domaćih privrednika, koje nije od juče, već traje gotovo 15 godina, koliko i institut subvencija.
Stručnjaci smatraju da nije reč o zapostavljanju domaćih investitora već da oni nemaju kapacitet da investiraju koliko i stranci, pa i nije realno očekivati da „tas na vagi“, u smislu visine ulaganja, bude na strani srpskih privrednika.
Ipak, i stručna javnost deli mišljenje da je ovolika disproporcija prevelika i da bi trebalo da se nađu mehanizmi da u trci za državni novac i srpski privrednici dobiju veće šanse za svoje projekte, kojih ima, jer u suprotnom stvaraju se neravnopravni uslovi na tržištu jer subvencionisani privrednik u startu ima bolju poziciju.
Tu bolju poziciju im omogućava i visina izdvajanja po radnom mestu, koja je za strance nekoliko puta veća u odnosu na domaće investitore, što ih demotiviše da za svoje projekte traže pomoć. Doduše, poslednjih godina i srpski privrednici uspevaju da dođu do državne pomoći, ali to je i dalje značajno manje u poređenju sa onima koji dolaze iz drugih država.
Debelo u korist stranih investitora
Da je to tako pokazuje Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji je sa saradnicima napravio analizu subvencija od 2006. do 2016. godine, koja je kasnije inovirana i podacima do 2019. godine, prema kojoj je iznos sredstava pomoći debelo u korist stranih investitora.
Prema njegovim nalazima država je do tada pomogla 296 projekata, od čega 202 inostranih investitora, a 94 domaćih, pa je učešće domaćih malo manje od trećine. Razlika u dodeljenom iznosu subvencija je daleko veća, pa je od oko 655 miliona evra subvencija, stranim ulagačima dato 611 miliona, a domaćim svega 44 miliona.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić smatra da je obim investicija iz drugih zemalja proteklih godina bio veliki i da je njihov dolazak morao da se motiviše i podsticajima od strane države.
– Prinuđeni smo da budemo zemlja koja privlači kapital iz inostranstva, zato i nudite beneficije, subvencije i usmeravate investicije tamo gde državi odgovara. Domaće kompanije nemaju ni kapacitet da investiraju koliko i strane i nije realno očekivati da „tas na vagi“, u smislu visine ulaganja i subvencija, bude na strani srpskih privrednika.
Ipak, bilo bi dobro da strane investicije budu praćene domaćim i to tako će se više uključivati kao „podizvođači“ – navodi Grubišić.
Srpski privrednici u nejednakom tretmanu sa strancima
Tema oko raspodele subvencija izazvala je pažnju i na Kopaonik biznis forumu, gde su srpski privrednici govorili o svom nejednakom tretmanu sa strancima.
– Brojke pokazuju da su strani investitori dobili 14,5 puta više subvencija nego domaći. Strane firme treba da dolaze i mi nismo protiv njih, ali sistem subvencija mora da se izmeni. Na početku su neke od njih zapošljavale jeftinu radnu snagu. To vreme je prošlo i ako se nešto u budućnosti bude subvencionisalo, to treba da budu firme koje će doneti nove tehnologije i visoke plate, a ne one koje će zaposliti jeftinu radnu snagu – rekao je privrednik Zoran Drakulić.
Iz Ministarstva privrede pak kažu da podaci u poslednjih pet godina i prvog kvartala 2021. godine ne govore tako.
– Od 135 ulagača koji imaju obavezu investiranja u opremu i druga osnovna sredstva i obavezu zapošljavanja sa kojima je država zaključila ugovor o dodeli sredstava podsticaja, skoro 30 odsto domaćih privrednih subjekata, odnosno 38 domaćih je dobilo podršku države, a istovremeno su 97 korisnika strani investitori. Iznos subvencija se određuje na osnovu broja novih zaposlenih, visine bruto zarada zaposlenih i visine ulaganja. Iz tih razloga, njihova visina nije fiksna, već zavisi od toga da li se radi o zapošljavanju više stotina lica ili par desetina radnika, da li je u pitanju visoko kvalifikovani kadar sa visokim platama ili proizvodni radnici, kao i da li se radi o više milionskim investicijama ili ulaganjima od par stotina hiljada evra – kažu u Ministarstvu privrede.
70 odsto raskinutih ugovora upravo sa domaćim investitorima
Profesor Filipović navodi i da ponašanje domaćih privrednika ima udela u neravnomernoj raspodeli subvencija.
– Na odnos odobrenih investicija može uticati i činjenica da je oko 70 odsto raskinutih ugovora upravo sa domaćim investitorima. Najčešći razlog je to što ne ispune investicione obaveze u propisanom roku, a nekada i to što otpuštaju radnike. Razlog zašto je najveći deo subvencija za strane investicije je to što naši privrednici nemaju toliki kapital za ulaganje ili ne žele da ga ulože. Postoji i taj dvostruki odnos države, prema stranim i privilegovanim investitorima i prema onim običnim domaćim. Kod naših se strogo traži da bude sve po propisima, dok kod stranih, a posebno velikih, može da se progleda i kroz prste – kaže Filipović.
Izvor: Blic
Foto: Pixabay
1 komentar
To nije sve, naši privrednici posluju i pod drugačijim uslovima. Strancima je lakše da izvoze i uvoze, oni mogu lakše da srede administrativne stvari, dok se naši privrednici muče da ostvare i najmanja prav, ali to je druga tema.